Публикације

ДРУШТВЕНИ СПЕКТАКЛ И ПОСТДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ: ПРЕТАПАЊА

У раду истражујем утицај медијског окружења, опште спектакуларизације друштва путем медија, на језик савременог позоришта. Поље истраживања је постдрамски театар, који је дефинисао Ханс-Тис Леман и аутори попут групе Гледалишче Глеј, Forced Entertainment, Ренеа Полеша, Констанце Макрас, Николаса Штемана, Роберта Лепажа, Андраша Урбана. Једна од главних Леманових дефиниција постдрамског театра је његово простирање у медијским околностима, на које оно реагује променом своје структуре. Аутори постдрамског театра у својим представама дају различите реплике на ту укорењену спектакуларност у друштву, масовним медијима фрагментизовану перцепцију, тематизујући је на сцени, што је тема истраживања у раду. 

ПОЗОРИШТЕ У МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

У овом раду бавим се истраживањем позиције, функције и структуре савременог позоришта у околностима доминације масовних медија, односно огромног утицаја медија на живот савременог човека. Полазишта за анализе су текстови савремених, постдрамских аутора који сматрају да позориште, да би ишло у корак с временом, мора да преиспита своју традиционалну функцију, као и структуру, те да је прилагоди новом, другачијем, медијском контексту. Овим радом истражујем социолошке и културолошке теорије о позицији и функцији технологије у савременом друштву, као и теорије о изво|ењу у контексту медијског друштва. Циљ је испитивање разлога рушења традиционалне драмске структуре у раду постдрамских аутора, односно њихове потребе за проналажењем новог позоришног језика.