Публикације

ЈАВНА И ПРИМИЈЕЊЕНА ПОВИЈЕСТ

/in /by

У раду се представљају кључне одреднице јавне повијести (public history). Прво се говори о промјенама у сувременој хисториографији које су омогућиле појаву јавне повијести и њезино афирмирање као нове хисторијске поддисциплине. Затим се приказују почеци јавне повијести и још увијек отворена питања њезина дефинирања. Након тога се представљају главни нагласци
примијењене повијести (applied history). Иако се често спомиње као саставни дио јавне повијести, вриједи издвојено говорити о примијењеној повијести како би се посебно истакнула практична димензија повијести, односно повијест у пракси. У раду се такођер приказују контроверзе и критике које изазивају јавна и примијењена повијест те се нуде одговори на њих. На крају рада разматрају
се развојне перспективе јавне и примијењене повијести с нагласком на домаћој академској хисториографији.

БАУХАУС И ТЕОРИЈА ПРАКСЕ ПЈЕРА БУРДИЈЕА

/in /by

Филозофска платформа савременог француског социолога, филозофа, те-
оретичара и антрополога Пјера Бурдијеа (Pierre Bourdieu) представља доминантан
концептуални апарат и аналитички инструмент за изучавање уметничких поја-
ва и њихове улоге у оквиру друштвеног простора. Делујући у доменима социологије,
филозофије и социологије културе, Бурдије је редефинисао сагледавање друштвене
стварности, потенцирао ревидирањe утемељивања објективног научног знања и
афирмисао важност изучавања праксе у оквиру друштвено-историјског контек-
ста. Полазну основу рада представља проблематизација Бурдијеових теоријских
концепата хабитуса, праксе, капитала и поља помоћу којих се осветљава прак-
са и деловање авангардне и револуционарне школе и покрета Баухаус. Фокус и циљ
овог рада је приказ нове форме уметничко-образовне институције Баухауса као
активног друштвеног актера, као и његове иновативне и специфичне праксе при
конфигурисању друштвеног простора. Аналитичком и историјском методом, по-
моћу примене теорије Пјера Бурдијеа у трансдисциплинарном простору изучавањa
уметничких појава, приказана је промена друштвене стварности помоћу измене у
уметничкој и образовној пракси у оквиру њиховог поља.

KULTURNA DECENTRALIZACIJA U KONTEKSTU JUGOISTOČNE EVROPE

/in /by

Proces decentralizacije svakako je jedan od najosjetljivijih procesa unutar kulturne politike. Određena pozitivna iskustva koja su nasljeđena iz proteklih razdoblja ne smatraju se važnima niti relevantna za današnje unutrašnje uređenje decentraliziranih jedinica, tako da one bivaju uređene prema sadašnjem političkom interesu i prioritetima. S obzirom na hrvatska iskustva u zadnjih dvadesetak godina, broj regionalnih jedinica te posebno onih općina i gradova je prevelik te nije optimalan za kulturni razvoj. Iako je u zemlji donesen niz dokumenata o decentralizaciji, ona je tzv. „papirnata decentralizacija“ pošto se dokumenti ne provode u praksu i nisu implementirani.