Публикације

ПРЕВОДИЛАЧКА ДЕЛАТНОСТ РУМУНА СА ПРОСТОРА ДАНАШЊЕ ВОЈВОДИНЕ У 19. И У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА 20. ВЕКА

У раду су приказани аспекти преводилаштва код Румуна на просторима данашње Војводине (Банат) током 19. и у првим деценијама 20. века, до Другог светског рата. Преводилачка делатност у администрацији, образовању, верским пословима, а првенствено у публицистици и књижевности, играла је важну улогу у мултикултурном друштву Баната, у коме су се сусретали разни језици, разне културе, обичаји, верописповести, али је то друштво функционисало на принципима који су омогућавали међусобно уважавање и сарадњу свих оних који су живели у њему, безобзира на различитости. Први преводи на румунски језик, пре свега са немачког и српског језика, појавили су се у 18. веку, за потребе државне администрације, образовања или црквених послова, а добили су на квалитету и разноврсности захваљујући делатности првих врхунских румунских интелектуалаца из периода касног просветитељства. У међуратном периоду, преводилачка делатност добија нове садржаје у смислу што значај добијају преводи на и са српског језика.

ПРЕВОЂЕЊЕ ТЕРМИНА REAL И ЊЕГОВА УПОТРЕБА У РЕП МУЗИЦИ

Примарни циљ овог рада је разрешење проблема превођења термина „real” из енглеског на српски језик у његовој употреби у хип-хоп култури. У раду је описан пут који је довео до налажења адекватне речи на српском језику за термин „real”, а то је термин „прави”. Секундарни циљ рада је унапређење споразумевања међу припадницима хип-хоп заједнице давањем аргументоване препоруке о условима употребе термина „прави” у реп музици. Услови употребе овог термина дати су из теоријске и историјске перспективе, a понуђена је и аргументација у корист тумачења термина „real”/„прави” као синонима појма „hardcore” у контексту говора о реп музици, текстовима и уметницима.

ТЕОРИЈСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ПРИМЕНЕ ПРЕВОЂЕЊА ЗА ТУМАЧЕЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ПИСАЊЕ УЗ ГРАНИЦУ: ТРСТ КАО МАЛИ ПРОСТОР ВЕЛИКИХ РАЗЛИКА

Италијански град Трст, као место сусрета језика и култура и као мали простор великих разлика, пред писце поставља изазов мултилингвализма. Романсијер који је зрели период живота и највећи део списатељске каријере везао за овај град на североистоку Италије, у коме се премрежавају словенска, германска и романска култура, истарски Италијан Фулвио Томица, својом тематизацијом етничке и језичке страности, наговестио је каријеру свог знатно млађег колеге, Словенца из Трста Марка Сосича, и стварање у пограничном простору које се одвија у много угоднијем историјском и културном контексту. Рад посебну пажњу посвећује Сосичевом роману Балерина, балерина, недавно преведеном на српски језик, који својом специфичном мултилингвалном матрицом разоткрива сву сложеност граничног положаја једне културе у ери глобализације.