Публикације

ОЧИМА КАМЕРЕ: НУВЕЛОВ ИНСТИТУТ АРА ПСКОГ СВЕТА У ПАРИЗУ

/in /by

У овом истраживању бавили смо се концептуалним приступом традицији језиком архитектуре на примеру Института арапског света у Паризу Жана Нувела. Кретањем између теорије погледа, студија културе, родних студија, студија културног наслеђа, архитектуре и филма, у нашем истраживању износе се тврдње да Жан Нувел архитектуру Института арапског света заснива на концепту превођења кључних елемената традиционалне арапске архитектуре (машрабија, минарета, унутрашњег дворишта, пролаза) на језик модерне архитектуре инспирисане филмском уметношћу. Превођење је представљено као метафорични и метонимијски процес којим се указује да је механизам уобичајеног знања о арапској цивилизацији кинематографске природе, односно да је знање о арапској цивилизацији у контексту дискурса о оријентализму (колонијализму), посредовано репрезентацијама, то јест, конструисано „очима“ Запада. Кроз концепт превођења, Нувел уједно успоставља сличности и разлике између идеологија капатилистичког Запада и традиционалног Истока, охрабрујући нову постхладноратовску перспективу која привилегује сарадњу и комуникацију између Француске, Европе и арапског света.

ПРЕВОДИЛАЧКА ДЕЛАТНОСТ РУМУНА СА ПРОСТОРА ДАНАШЊЕ ВОЈВОДИНЕ У 19. И У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА 20. ВЕКА

/in /by

У раду су приказани аспекти преводилаштва код Румуна на просторима данашње Војводине (Банат) током 19. и у првим деценијама 20. века, до Другог светског рата. Преводилачка делатност у администрацији, образовању, верским пословима, а првенствено у публицистици и књижевности, играла је важну улогу у мултикултурном друштву Баната, у коме су се сусретали разни језици, разне културе, обичаји, верописповести, али је то друштво функционисало на принципима који су омогућавали међусобно уважавање и сарадњу свих оних који су живели у њему, безобзира на различитости. Први преводи на румунски језик, пре свега са немачког и српског језика, појавили су се у 18. веку, за потребе државне администрације, образовања или црквених послова, а добили су на квалитету и разноврсности захваљујући делатности првих врхунских румунских интелектуалаца из периода касног просветитељства. У међуратном периоду, преводилачка делатност добија нове садржаје у смислу што значај добијају преводи на и са српског језика.

ПРЕВОЂЕЊЕ ТЕРМИНА REAL И ЊЕГОВА УПОТРЕБА У РЕП МУЗИЦИ

/in /by

Примарни циљ овог рада је разрешење проблема превођења термина „real” из енглеског на српски језик у његовој употреби у хип-хоп култури. У раду је описан пут који је довео до налажења адекватне речи на српском језику за термин „real”, а то је термин „прави”. Секундарни циљ рада је унапређење споразумевања међу припадницима хип-хоп заједнице давањем аргументоване препоруке о условима употребе термина „прави” у реп музици. Услови употребе овог термина дати су из теоријске и историјске перспективе, a понуђена је и аргументација у корист тумачења термина „real”/„прави” као синонима појма „hardcore” у контексту говора о реп музици, текстовима и уметницима.

ТЕОРИЈСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ПРИМЕНЕ ПРЕВОЂЕЊА ЗА ТУМАЧЕЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

/in /by

ПИСАЊЕ УЗ ГРАНИЦУ: ТРСТ КАО МАЛИ ПРОСТОР ВЕЛИКИХ РАЗЛИКА

/in /by

Италијански град Трст, као место сусрета језика и култура и као мали простор великих разлика, пред писце поставља изазов мултилингвализма. Романсијер који је зрели период живота и највећи део списатељске каријере везао за овај град на североистоку Италије, у коме се премрежавају словенска, германска и романска култура, истарски Италијан Фулвио Томица, својом тематизацијом етничке и језичке страности, наговестио је каријеру свог знатно млађег колеге, Словенца из Трста Марка Сосича, и стварање у пограничном простору које се одвија у много угоднијем историјском и културном контексту. Рад посебну пажњу посвећује Сосичевом роману Балерина, балерина, недавно преведеном на српски језик, који својом специфичном мултилингвалном матрицом разоткрива сву сложеност граничног положаја једне културе у ери глобализације.