МАГИЈА, РЕАЛИЗАМ И РЕКА ИЗМЕЂУ
У обиљу теоријски тешко одредивих и стога примамљивих књижевних феномена, магијски реализам заузима значајно место као концепт који је подстакао вишедеценијске расправе. У намери да истражи културни значај магијског реализма као стратегије отпора у постколонијалној књижевности, овај рад испрва кратко разматра терминолошку проблематику, као и невоље са разграничавањем овог приповедног жанра, модуса и стратегије од сродних књижевних категорија и термина. Рад потом прелази на разматрање дијалога који магијски реализам успоставља између међусобно супротстављених система или кодова представљања како би искористио свој субверзивни потенцијал да предочи фрагментарне и хибридне постколонијалне културе и историје и истовремено укаже на проблематику веродостојног приказивања. Посебна пажња посвећује се улози магијског реализма у оживљавању изворних култура некада колонизованих простора и дочаравању плуралности постколонијалних култура, те могућим ризицима његове употребе. Рад се на крају усредсређује и на магијски реализам као глобални феномен који попојединим критичарима свој креативни и подривачки потенцијал најефектније испољава управо у постколонијалној књижевности .Испитује се коначно и како популарност магијског реализма, која се делом може приписати његовој несумњивој способности да преиспише историју и културу из углова битно другачијих од званичних наратива, потенцијално доводи до поновне егзотизације постколонијалних култура, њихове комодификације и комерцијализације.