Публикације

НОВИНАРСТВО ИЛИ ПР – СТВАРНОСТ ИЛИ ПРИВИД

Ако је новинарство некада отварало “прозоре у свет”, данас се може рећи како је поглед кроз њих све мутнији, јер повећање броја и величине окана рађа сумњу у истинитост стварности која се приказује. У раду, аутори анализирају садржај тиражне и утицајне дневне штампе у Србији, указујући на њен значај у креирању политичке културе. Тренд који се јасно уочава истиче растући утицај политичких странака, тајкуна и оглашивача, док се интереси радника, мањинских група или опозиције маргинализују. Криза домаће штампе све чешће се брани последицама пропасти глобалне економије или експлозивним дејством интернета, док губитак кредибилитета или професионалних стандарда ретко ко помиње. Новине у Србији се неумерено посипају златном прашином ПР служби и агенција, посредујући стварност у којој политичари и естрада нуде обрасце успеха, представе о вечитом лидерству и лаком богаћењу. Све мањи број запослених у редакцијама и све краћи рокови производње информација значе отварање празног простора у који спремно и навалентно улећу обучени ПР стручњаци, спин мајстори и лобисти, пласирајући садржаје којима истичу све агресивнији политички клијентализам. У суровим условима тржишног приступа и новинарство се неосетно мења, све више личећи на пропагандне летке или огласне табле политичких ментора, добро скривених тајкуна или маркетиншких монополиста. Променљива природа истине садржана у различитим интерпретацијама реципијената, међу идеолошко и културно различитим читаоцима, води напуштању начела новинарске професионалности и преласку у сферу инфозабаве, у којој вести немају карактер јавног добра, већ обичне робе коју поседују најбогатији и најмоћнији појединци.

О ГОСТОПРИМСТВУ И ИНОВАТИВНОСТИ

Улога јавног гостопримства, некад и сад, показује се као важна у конституисању стабилности и промене у културама. Гостопримство у сфери јавног (не)културу једне заједнице званично представља другој, истакнутог представника другом, посредује у културним трансмисијама и утиче на иновативност културних система. Писање теоријског чланка о деловима структуре, одликама и међусобним односима гостопримства и иновативности засновано је на претпоставци о њиховим квалитативним везама. Јавно гостопримство (места симболичког успостављања комплементарности две стварности – нас и њих) и процеси иновативности (континуирана акумулација промена) портретисани су освртима на митско у културама, изводима из историје, историје идеја о страном и гостопримству, резултата скорашњих истраживања иновативности и гостопримства и ангажованих критичких ставова аутора. Закључак је да разлике у овладавању друштвеним и физичким непознаницама, испољене кроз структуру и форме јавног гостопримства, успостављају квалитативне разлике у културним трансмисијама и потенцијалима иновативности неке културне заједнице.

ДИГИТАЛНА МЕДИЈСКА КОНВЕРГЕНЦИЈА

Проучавајући дигиталне медијске технологије и друштвенообразовне промене под њиховим утицајем код нас, испитивали смо и навике конзумената традиционалних наспрам дигиталних медија, као и кредибилитет online садржаја на које су конзументи упућени. Општи је закључак да се интернет као дигитална платформа најчешће користи на традиционалан (аналоган) начин, као канал једносмерне дистрибуције медијског садржаја, као и да се интерактивност своди на остављање коментара и углавном произвољних ставова читалаца. Иновативна употреба дигиталних технологија која пружа неограничене могућности – од изношења и сакупљања чињеница, преко повезивања са другим релевантним изворима и документима, затим отварања дебата и омогућавању партиципације читалаца у дефинисању друштвених проблема, њиховом аргументованом осветљавању из различитих углова, па до покретања на акцију у функцији решавања проблема – за већину и даље није интересантна. У овом раду такође указујемо на неопходност израде (дораде) истраживачких метода, типологија и техника које ће бити у стању да обухвате што већи број оних елемената нових медија, који их разликују од традиционалних медија.