Публикације

ПРЕВОДИЛАЧКА ДЕЛАТНОСТ РУМУНА СА ПРОСТОРА ДАНАШЊЕ ВОЈВОДИНЕ У 19. И У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА 20. ВЕКА

У раду су приказани аспекти преводилаштва код Румуна на просторима данашње Војводине (Банат) током 19. и у првим деценијама 20. века, до Другог светског рата. Преводилачка делатност у администрацији, образовању, верским пословима, а првенствено у публицистици и књижевности, играла је важну улогу у мултикултурном друштву Баната, у коме су се сусретали разни језици, разне културе, обичаји, верописповести, али је то друштво функционисало на принципима који су омогућавали међусобно уважавање и сарадњу свих оних који су живели у њему, безобзира на различитости. Први преводи на румунски језик, пре свега са немачког и српског језика, појавили су се у 18. веку, за потребе државне администрације, образовања или црквених послова, а добили су на квалитету и разноврсности захваљујући делатности првих врхунских румунских интелектуалаца из периода касног просветитељства. У међуратном периоду, преводилачка делатност добија нове садржаје у смислу што значај добијају преводи на и са српског језика.

ДИРКЕМОВА УПОТРЕБА РЕЧИ КУЛТУРА

Користећи методу анализе садржаја у раду смо понудили сажет увид употребе појма „култура” у делу Емила Диркема. Имајући у виду да се у Диркемовом делу може уочити наслеђе просветитељства, али посредно и традиција романтизма, сматрамо важним питање употребе наведеног појма. Ширина значења која се везују за појам „култура” чини га погодним за употребу као својеврсног индикатора. Попут Роршахових мрља у њега се могу учитавати веома различита значења. Налази показују да Диркем реч „култура” није употребљавао тако често имајући у виду обимност његовог дела, најчешће је везујући за научно, интелектуално, логично, итд. Посебну пажњу смо посветили његовим најзначајнијим делима (The Division of Labour in Society, Rules of Sociological Method, Suicide and The Elementary Forms of the Religious Life). Остала дела обухваћена су квантитативном анализом употребе речи „култура” у којој смо покушали да уочимо најфреквентније атрибуте који се јављају уз наведени појам. Анализом је обухваћен највећи део Диркемовог опуса објављеног током и након његовог живота.

ЛИБЕРАЛИЗАМ, ПОЗИТИВИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ ВЛАДИМИРА ЈОВАНОВИЋА

Слобода, наука и нација су основни појмови мишљења и делања Владимира Јовановића. Снажно је инклинирао континенталном либерализму, али га је кориговао Миловим либерализмом и искуством британског парламентаризма, избегавши тако радикализам владајућег француског узора, који је следила социјалистички оријентисана, доминантна већина српских интелектуалаца у Србији, друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог века. Слободан Јовановић указује на филозофски темељ мишљења Владимира Јовановића, као и на противречности у његовој теорији. Либерализам, позитивизам и патриотизам нису били само појмови из теорије, већ и идеолошка основа за активни политички рад Владимира Јовановића.