Публикације

МУЗЕЈИ И ЕКОНОМСКА ДОБИТ ЗА ОКРУЖЕЊЕ

/in /by

Тежиште чланка је постављено на питању: да ли Народни музеј Ваљево својим радом економски доприноси развоју окружења. Да би се одговорило на то питање у два наврата, 2013. и 2017. године, су обављена комплексна истраживања којима је анализирана структура посете музеју, константовани његови приходи, анкетирани представници група које у музеј долазе организовано и интервјуисани руководиоци угоститељских објеката који посетиоцима музеја пружају додатне услуге. Истраживање је показало да музеј представља примарну туристичку атракцију града, основни разлог за долазак већине од око 30.000 туриста годишње, и да они за различите намене у граду потроше више новца (око 25 милиона динара) него што музеј добије из градског буџета (око 20 милиона). Са друге стране, истраживање је указало да апсолутну већину посетилаца музеја чине ученици на екскурзијама, док су други сегменти публике (локално становништво и одрасли туристи) знатно мање заступљени, што може да представља економску опасност у случају турбуленција на тржишту екскурзија. 

SPEKTAKL BOLESTI: O ULOZI MEDICINSKE ZNANOSTI U ŽIVOTU SUVREMENOG ČOVJEKA

/in /by

U radu je ponajprije riječ o odnosu suvremenog čovjeka prema zdravlju. Težište tog odnosa izmješteno je od osobne brige za zdravlje, ili bolje brige svakog čovjeka za vlastito zdravlje, u brigu sustava za zdravlje sviju. Ovo sve se odvija u socijalnom, kulturnom, ekonomskom, medijskom i tehnološkom okružju kojeg možemo nazvati spektaklom. U problemsko-sadržajnom pogledu rad se temelji na prilozima triju autora: Ivana Illicha, Guya Deborda i Lidije Gajski. Od njih svako u svom području tematizira probleme koje nastojimo u ovom radu prikazati u sklopu. Prvi daje kritiku institucija industrijskog društva koje čine čovjeku štetu jer transformiraju subjekt iz pojedinca u sustav. Drugi autor daje opširan i dubok prikaz spektakla kao mehanizma stvaranja lažne svijesti o čovjekovom životu. Treća, Lidija Gajski, daje izniman i obuhvatan prikaz funkcioniranja zdravstvenog sustava posebno ističući probleme odnosa brige za zdravlje i proganjanja profita. Drugi sklop problema iznesenih u ovom radu vezan je uz ulogu znanosti u suvremenom društvu. Znanost je uglavnom poistovjećena s istinom u čemu se također vidi partikularizacija i fragmentacija jer se zanemaruju drugi aspekti i perspektive čovjekove duhovnosti, primjerice religija i umjetnost. Kada je u pitanju zdravlje u procesu komercijalizacije znanosti, koji se najbolje očitava, s jedne strane u financiranju znanstvenih istraživanja, a s druge strane u naplati rezultata istraživanja iz sfere društvenih financijskih potencijala, može se uočiti proces deracionalizacije znanosti, koja gubi karakter opće umne rasudbe i dolazi u službu kapitala i multiplikacije profita. Pitanje spektakla ovdje dobiva početnu poziciju interpretacije.