Публикације

НАРАТИВНОСТ КАО ГЛОБАЛНИ ТРЕНД НОВИНАРСКИХ ДОКУМЕНТАРНИХ ФОРМИ

Текст критички преиспитује улогу новинарских документарних форми у савременом новинарству, превасходно глобалних штампаних медија, кроз интенцију остваривања врхунске интерпретације уз помоћ “in deepth” истраживања и кроз документарно посредовање. Фокус истраживања је на анализи наратива документарних репортажа, као не само репрезентативних представника нове документаристике, већ и предводника глобалног тренда “storytelling-a”, који је увелико завладао медијском индустријом. Студија случаја “Nаtiоnаl Gеоgrаphic” на репрезентативном узорку омогућава увид у композицију, те механизме постојања интенционалности у обрађиваним документарним репортажама, из чега происходи објашњење начина њиховог деловања на свест и осећања реципијента, уз свеприсутна психагошка својства. Баш као и немерљив утицај који на тај начин остварују на вишемилионску публику – читаоце.

НЕМА САЗРЕВАЊА БЕЗ СТУПАЊА У ДИЈАЛОГ СА ЉУДИМА СУПРОТНОГ МИШЉЕЊА

Телесно душевно-духовно сазревање појединца /не и народа/ дуг је, мучан и целоживотан процес. Мноштво је чинилаца у току живота човека који овај процес сазревања, односно осмишљавања живота /„воља за смислом”/ могу да убрзају или успоре. Мало је сумње било и остало код психолога, психотерапеута, философа и религиозних мислилаца да је дијалог са људима друкчијег животног уверења /религиозног и идејног/ поуздан пут стварне индивидуације и/или обожења човека. Стално животно богаћење свога духовног, интелектуалног, али и емотивног/ирационалног/бића, на трновитој стази човека путника /хомо виатор/ условљава пораст толеранције према Другом и Другачијем.

СТВАРАЊЕ У ЗОНИ ИЗМЕЂУ МАСКЕ И МАСКИРАНОГ

У психолошком смислу маскирање, ситуација у којој један садржај бива заклоњен неким другим са којим стоји у изворном односу сродности, може да има развојно-креативни потенцијал. Носити маску у било ком смислу не значи нужно одрећи се аутентичности, јер управо кроз њу можемо открити пут у отворену зону између знака и означеног, динамични простор за изградњу идентитета – буди оно што ниси, да би постао оно што јеси. Идеје Јунга, Ленга, Бома, Вошбурна, Виготског и других аутора су анализиране са позиције односа између знака (маске) и означеног (лика). Појам отуђења је посматран као онтолошки расцеп између маске и лика, неаутентичне и аутентичне личности. Проширење научне парадигме које је изазвала квантна физика може се очитати у пољу трансперсоналне психологије и психологије свести у којима је човек схваћен као мултидимензионално, мултивременско биће, те је тако покретање сваке тачке личне свести истовремено покретање мрежне свести. Однос маска – лик постаје однос између квантних редова.

СОЦИЈАЛНОПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ ИДОЛАТРИЈЕ

ЈЕДНА ПСИХОЛОШКО-МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНА КАРАКТЕРОЛОШКА СТУДИЈА