ФОТОГРАФИЈЕ СОНДЕРКОМАНДА КАО НЕПОСЛУШНИ АКТ ВИЂЕЊА
У делу „Слике упркос свему: четири фотографије из Аушвица”, Диди-Хуберман (Georges Didi-Huberman) указује на различите начине кроз које су четири фотографије о којима је реч настале као противтежа или упркос нечему. Покушаћу да раздвојим и објасним различите модалитете бивања упркос, карактеристичне за наведене фотографије. Оне су настале упркос, али и на основу, незамисливости ситуације коју приказују (фотографија као доказ), упркос забрани фотографија (препрека у продукцији) и упркос репрезентабилности човека (препрека у рецепцији). Незмисливост нас доводи у везу са појмовима доказа, истине, али и моћи, репрезентабилности, забране и правила. На основу појмова репрезентабилности и културног сећања, разматраћу могућност да ове фотографије представљају оличење непослушног акта виђења о ком говори Џудит Батлер (Judith Butler). Покушаћу да покажем да је настанак упркос, како би рекао Диди-Хуберман или нeпослушно виђење, речима Џудит Батлер, читљиво више кроз начин на који су слике настале него кроз оно што приказују.
