АНТИСЕМИТСКИ ДИСКУРС И ОДБАЦИВАЊЕ ТРАГАЊА ЗА ИСТИНОМ
У тексту под циничним насловом “Прилог критици антисемитизма”, Зоран Кинђић заправо настоји да одбрани класичне антисемитске ставове. Оптужује ме за прихватање идеологије политичке коректности; сматра да је моје схватање антисемитизма прешироко и да непријатељства и мржње према Јеврејима у његовим текстовима нема. Тврди, међутим, да се већина јеврејског народа сагласила да Исус буде разапет на крсту. Тражио је да изнесем аргумент да су његови ставови самоочигледно антисемитски и износио аргументе који су требали да покажу противречност између мог веровања да је Исус из Назарета Месија и моје критике хришћанског антисемитизма. Пошто сам предложио тражени аргумент, он ми, у следећем чланку, под насловом “О некоректности заступника политичке коректности”, пребацује што сам се у одговору фокусирао искључиво на давање аргумента да су његови ставови антисемитски, и што се нисам осврнуо на његову критику наводне противречности моје позиције. Овим су, сматра Кинђић, сви његови аргументи практично доказани. Устврдио је и да немам права да их накнадно размотрим. У овом раду то ипак чиним. Показујем да његови аргументи о противречности моје позиције ништа не доказују, јер се у крајњој линији, базирају на његовом сопственом мнењу. Тврдњу да немам право да их анализирам означавам као одбацивање трагања за истином.
