Публикације

НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ

Дело Николе Добровића у данашњем тренутку може да делује као скоро једнако актуелно колико је било у претходним деценијама. Такав утисак, међутим, уколико таксативно размотримо феномен, више не одговара реалитету у години 2017. Рашчлањавање опуса Николе Добровића на његове делове: грађени архитектонски, урбанистички, писани историографски, педагошки, писани теоријски рад, као и на стање по данашњим, новонасталим државама које номинално баштине његово дело, показаће битно скептичнију слику од оне која је до недавно владала у нашој јавности, у Србији. Судбина Добровићевог главног архитектонског дела, некадашњег комплекса зграда Генералштаба и Министарства одбране у Београду, парадигматична је за судбину укупног стања Добровићевог дела данас. У том смислу неопходно је размотрити појам „активне баштине”, као антиномију ономе што бисмо третирали као виртуелно „сећање на баштину”. Сумрак урбанизма у Србији други је негативни феномен који је посредно задесио Добровићево наслеђе и њега самог као пионира савремене урбанистичке мисли код нас. Трећа линија рада је разматрање како је структура Добровићевог укупног опуса до сада иначе била вреднована код нас и да ли су вредности биле објективно међусобно позициониране, с посебним освртом на послератни период и остварена дела у Црној Гори и нереализоване пројекте у Београду.

ПР У КУЛТУРИ – КУЛТУРА У ПР-У

У пословању домаћих установа културе установљен је свеприсутан изостанак дугорочног планирања укупног пословања, па тако и планирања ПР активности у оквиру истог. Стога је неопходна потреба за реформисаном организацијом рада и систематским приступом обављању ПР активности. Успостављање позиције у широј јавности (кроз јасну мисију, визију и циљеве), као и јасна комуникација са приоритетним интересним групама резултирају уживањем угледа, као и другим бенефитима на дугорочном плану. На крају, позитивно и конзистентно позиционирање установе културе у јавности, најефикаснији је метод за привлачење потенцијалних спонзора и донатора и успостављање трајне финансијске стабилности. Са друге стране, ЦСР активности улагања у културу повољан су начин за успостављање и побољшање репутације приватних компанија. Улагање у културу као специфичну и разнолику област производње духовних добара, на јединствен начин изграђује перцепцију улагача код представника локалне заједнице као и шире јавности – и тако учвршћује односе компаније са њеним примарним стејкхолдерима и дугорочно утиче на одрживост у пословању.