Публикације

ЈУГОСЛОВЕНСТВО НА ВУКОВИМ САБОРИМА

У Тршићу се од 1933. године одржава „Вуков сабор” манифестација посвећена језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу. Кроз период континуираног трајања Сабора веома лако пратимо све културне политике као и идеологије које су се смењивале на простору Краљевине Југославије, послератних Југославија и Србије данас. У овом раду задржаћемо се на периоду формирања првог Републичког одбора „Вукових сабора” који је настајао крајем 60-их и почетком 70-их у једном од оних преломних тренутака за послератну Југославију. У том периоду „Вуков сабор” је стекао све одлике „годишњег државно-партијског ритуала”.

ДВА БРАЗИЛСКА НАЦИОНАЛНА РИТУАЛА: ОГРАНИЧЕЊА И СЛОБОДА

РИТУАЛ И ЦЕРЕМОНИЈА У САВРЕМЕНОМ СОВЈЕТСКОМ ДРУШТВУ

ПРАЗНИЧНО ВРЕМЕ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА

Модерни празници наследили су ритуално-симболичке форме ранијих, превасходно религијских празничних форми. Савремени хепенинзи поседују елементе ритуала који разбијају хронотоп свакодневне линеарности, стварајући својим догађањем искорак у уметнуто време празника. Потреба за ритуалом опстаје у савременом културно-политичком дискурсу као архетипска неопходност, чијим се присуством заједница потврђује и обнавља. Релативизација тог архетипског норматива лежи у чињеници да модерна светковина не поседује капацитет тоталности којом би се друштвена заједница у целини идентификовала са њом. Партикуларност модерног празника је детермината модернитета.