МАСКУЛИНИТЕТ И ОЧИНСТВО: ОПШТА СКИЦА ИДЕНТИТЕТА МУШКАРАЦА КАО ОЧЕВА
Аутор у раду поставља општи оквир социолошког проучавања идентитета очева. Имајући у виду да се у популарним дискурсима али и у стручној јавности све чешће говори о кризи мушкости која са собом носи и преиспитивања и нове облике родитељских пракси мушкараца, питања очинства постала су посебно занимљива социолозима, психолозима, педагозима, социјалним радницима и другим стручњацима заинтересованим за породични живот. Мушки идентитет је у процесима који карактеришу касно модерно друштво вишеструко ревидиран и у међувремену је постао предмет посебног дела родних студија – студија маскулинитета. Улога оца је традиционално подразумевала заштитника и храниоца породице, као и везу са спољним светом у коме заступа интересе своје породичне групе и брани своју и част чланова породице. Док су процеси модернизације улогу оца као заступника пред другима сводили на симболичку репрезентацију или изједначавали са мајком у овој функцији, питање храниоца породице је и данас веома значајно. Иако је изједначавање мушкараца и жена у јавној сфери доводило постепено до мање асиметрије у приходима и веома значајног учешћа жена у кућном буџету, улога мушкараца као храниоца се и на нивоу идентитета и на нивоу реалних пракси спорије мења.
