Публикације

ТРАУМЕ ВЕЛИКОГ РАТА У СРПСКОМ АВАНГАРДНОМ РОМАНУ

/in /by

Српски роман у годинама након Великог рата заснива нови однос књижевности и историје, нове поступке уметничког обликовања историјских збивања.
Рат је виђен очима појединца и представљен кроз субјективнe психолошкe реакцијe.
Историјска пустош постаје садржај индивидуалне свeсти, а епохални слом свих
вредности предмет је личне спознаје и доживљаја. Изласком на сцену ратних ужаса
књижевни јунаци Милоша Црњанског, Драгише Васића, Станислава Кракова и Растка Петровића присиљени су да свој идентитет одреде решавајући низ моралних
и егзистенцијалних недоумица које је рат изазвао. Пронаћи смисаоно упориште,
неопходну тачку духовног ослонца у тренуцима бесповратног урушавања дотадашњег света, постаје ултимативно питање њиховог постојања.

УНИВЕРЗИТЕТ У КЊИЖЕВНОСТИ: УНИВЕРЗИТЕТСКИ РОМАН У АНГЛОАМЕРИЧКОЈ И НОРВЕШКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

/in /by

У раду се истражују представе и интерпретације универзитета, студената и професора у Западној имагинацији, а нарочито у оквиру посебног књижевног жанра, „универзитетског романа“ („univеrsity nоvеl“). Иако већином сматран феноменом књижевности Велике Британије и Северне Америке, у раду се указује на континуитет писања универзитетског романа и у норвешкој књижевности. У раду се анализирају основни типови презентација универзитетске средине и утврђују главне теме и развој универзитетског романа од деветнаестог века до прве деценије двадесет првог века у три поменуте књижевне традиције.

НАРАТИВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРИКАЗИВАЊА ХЕНДИКЕПИРАНОСТИ КАО ДРУГОСТИ У СРПСКОМ РОМАНУ НА ПОЧЕТКУ ХХI ВЕКА

/in /by

У овом раду посматране су наративне стратегије и начини моделовања јунака с извесним поремећајима као другог у српском роману на почетку ХХI века у контексту постпостмодернистичке поетике и постструктуралистичке (фукоовско-деконструктивистичке) интерпретативне парадигме. Иако на први поглед изгледа да ово интересовање делује као потврда кризе нарације, која се исцрпљује у интересовању за бизарно, то ипак није тако. Резултати показују да се различитост те врсте у посматраним романима приказује не као стигматизација, већ као борба за право на особни идентитет, који се не уклапа у стандарде нормативног идентитета.

СТУДЕНТИ СА СЕЛА АРНЕА ГАРБОРГА: ИЗМЕЂУ СТВАРНОГ И ФИКТИВНОГ

/in /by

У раду се анализира супротстављеност између студентске стварности и нереалних представа (илузија) о студентском животу коју тематизује један од класика норвешке књижевности, роман Студенти са села Арнеа Гарборга (Arne Garborg, Bondestudentar) из 1883. године. Проучава се критика романтичарског идеализма у роману, изражена сукобљеношћу лажних, идеализованих, представа о студентском животу и стварних искустава. Судар стварности и фиктивних представа покреће радњу романа и развој главног лика. У другом делу рада се анализирају реакције читалаца на Гарборгов реалистички приказ академских студија у роману.