Публикације

ДРУШТВЕНА ИСТОРИЈА РАЗВОЈА СПОРТА

/in /by

Спортска такмичења представљају врхунски вид забаве и популарне активности које су део свакодневице свих нас, било да смо посматрачи или директни учесници. Стога је уједно речи о једној од профитабилнијих индустрија, која многима доноси огромну зараду и популарност. Самим тим, друштвени контекст данашње улоге спорта важна је тема, као и историјат догађаја и промена које су резултирале таквом позицијом и утицајем које спорт има на савремено друштво али и обрнуто. Овај текст стога за предмет анализе има шири хоризонт дешавања која су водила месту које спорт данас заузима у друштву. С том намером, уједно се указује на интерактивност која од почетка влада на релацији спорт-друштво, а чија кулминација је видљива у спектакуларистичким обрисима актуелних спортских збивања. На та јначин, желе се нагласити примарне функције спортских приредби, али истовремено скренути пажња и на оне секундарно видљиве елементе, који су данас неретко у примарном фокусу, услед новца и глобалне пажње који прате спорт и спортисте.

КАКО ЈЕ ЛИЦЕ ПОСТАЛО МАСКА У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ

/in /by

Ауторка на примеру четири савремене српске драме настале након 2000. године (Милена Марковић Шине, Биљана Србљановић Скакавци, Маја Пелевић Поморанџина кора и Олга Димитријевић Моја ти) анализира различите приступе лицу као маски, појави наратора у драмској форми као маске аутора. Представљајући своје ликове као маске, а не целовита заокружена бића, драмске списатељице демистификују сам чин писања и односе се сасвим слободно према драмској форми. Лица која су маске омогућавају списатељицама да испитују различите друштвене појаве које су скривене испод вела нормалности, друштвене инерције и медијских мистификација које ка нама пројектују жељену слику друштва и нас самих.

ГЛОБАЛНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ И МЕДИЈСКИ ТИМОС

/in /by

Образовање данас представља један од највећих светских проблема. Због тога што циљеви самог друштва јесу често у конфликту, могуће је уочити различите исходе образовног процеса. Образовање данас има за задатак обезбедити свеобухватан поглед на друштво и његове циљеве, у времену када медији постају све доминантији фактор социјализације. Да би образовање било ефектно и примерено тренутку, оно мора стати у одбрану идеје опште културе. Све противречности савременог друштва у образовању се сажимају, преклапају и преламају, док значај медија у стварању социјалног идентитета постаје неумољиво превалентан. Образовање и даље јесте генератор промена, но оно не може обезбедити прогресивне промене само својим постојањем, нарочито уколико жестину коју медији имају не прилагоди сопственим прерогативима, и стави медије у функцију реализације васпитно-образовних императива. У постмодерном добу умреженог друштва и добу научно-технолошке револуције, која представља основу за глобалну економију, образовање и знање као такво постају кључни фактор који обезбеђује друштвену покретљивост и развој глобалног друштва.