ХАЦУНЕ МИКУ – СУБВЕРЗИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ПАРТИЦИПАТИВНО КРЕИРАНОГ САЈБЕР ПОП-ИДОЛА
Виртуелни свијетови и онлајн интеракције основа су сајбер поп-културе, у којој потрошња истовремено постаје и производња значења, што може, а не мора да носи субверзивни и активистички потенцијал. „Преливање” виртуелног у просторе физичке реалности, путем технологија као што су гестуални интерфејси, холограмске пројекције и слично, између осталог, омогућава директну тјелесну интеракцију са виртуелним објектима. Неки од тих објеката су и тзв. виртуелни идоли, којима реални људи у реалном свијету, који учествују у конструисању њихове појавности и идентитета, додјељују статус познатих личности. На примјеру анализе улоге фанова у стварању најпознатијег виртуелногидола, вокалоида Хацуне Мику (Hatsune Miku), рад поставља тезу да њено постојање ставља нагласак на активност (партиципацију) по себи, а не „активизам”, те тако не служи идеји друштвене промјене, него одржавању друштвеног statusa quo.
