Публикације

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ И ЦИВИЛИЗАЦИЈA СЛИКЕ

/in /by

Намера овог рада јесте да дâ допринос оживљавању интересовања за теоријско промишљање и практично истраживање подручја свакодневног живота у области друштвеног искуства које је започело 70-тих година прошлог века; да укаже на повезаност света медијског спектакла са свакодневицом масовне публике; да на примеру спорта као најпопуларнијег и најпродуктивнијег медијског догађаја покаже како публика у својим свакодневним интеракцијама са масовним медијима прихвата модерне стилове живота, користи нове технологије и идентификује се са спортским идолима. Из перспективе технологије емитовања спортског спектакла у раду се анализира телевизијски пренос Светског првенства у фудбалу 2018. године.

СОЦИОКУЛТУРОЛОШКИ ПОГЛЕД НА КАФУ У ИТАЛИЈАНСКОЈ И СРПСКОЈ СВАКОДНЕВИЦИ

/in /by

Данас међу основне намирнице неопходне за живот човека убрајамо све више оних којима је намена искључиво уживање, те се за њих толико везујемо да постају део нашег свакодневног живота, препознатљив у култури и друштву који нас oкружују. Тим намирницама припада кафа, напитак познат као „црно злато” који је морао да пређе дугачак пут кроз простор и време да би се данас свакодневно налазио у нашим топлим шољицама. Кафа је, међутим, много више од обичног напитка којим задовољавамо наша чула мириса и окуса, она је временом постала прави социокултуролошки феномен, који је у различитим друштвима попримио специфичне одлике и обликовао норме понашања. У овом раду представићемо значај и утицај кафе на културу савременог друштва у Италији и Србији, као и на формирање знатно различитих обичаја и ритуала који прате испијање овог напитка. Циљ овог рада је указивање на потенцијалне културолошке конфликте који могу настати између припадника ових двеју народа услед различитог историјског развоја културе кафе који је довео до настанка различитих обичаја.

МОЖЕ ЛИ СИЈЕСТА ДА ОПСТАНЕ У XXI ВЕКУ

/in /by

Овај рад бави се својственим феноменом хиспанске свакодневице, обичајем поподневног предаха који је познат широм света као сијеста. Етимологија шпанске речи „siesta” нас води до латинског израза „sexta [hora]” (шести [сат]) а обичај сијесте потиче из Правила Светог Бенедикта који прописује правило одмора после шестог сата („sexta hora”), што представља подне према данашњем рачунању времена. Будући да сијеста представља један од најупечатљивијих обичаја у Шпанији, постављамо питање да ли, као последица убрзаног начина живота, ова традиција изумире у Шпанији. Из перспективе интеркултуралности интересује нас да ли обичај обављања сијесте представља стереотип и да ли је овај шпански обичај и даље присутан у настави шпанског као страног језика. Полазећи од претпоставке да се сијеста обрађује у оквиру лекције у којој се уводе сати као наставна јединица и обрађује свакодневна рутина, анализирамо уџбенике за шпански као страни језик за ниво А1.

КАМЕРНИ ПРОСТОР КУЋЕ И ПОЕТИКА ПРОСТОРА СВАКОДНЕВИЦЕ

/in /by

Овај рад изучава специфичну поетику камерних (и,  делом, отворених) простора којима се свакодневно крећу троје главних јунака романа „Сеобе” Милоша Црњанског. У раду смо покушали да покажемо различитост погледа на свакодневни простор, из визуре Вука, Аранђела и Дафине. Различит доживљај простора одговара различитим животним филозофијама троје ликова и утиче на различитост поетике простора у зависности од визуре лика за коју је везана, као и на начин на који је простор у делу приказан.

КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА

/in /by

Аутор у форми социолошког есеја анализира кафану као друштвену и културну институцију, начин и стил живота, део свакодневице и образац понашања. Све то поткрепљује изводима из дела знаних писаца који су се освртали и на кафану. На крају указује и на другу страну медаље, тј. на кафанску патологију која се врхуни у алкохолизму.