СВЕТОВНИ ПРАЗНИЦИ У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
У првим послератним годинама у комунистичкој Југославији почиње постепено укидање прославе црквених празника чиме се домен „светог” свео на кућу са укућанима и цркву са портом. Југословенским законима одређени су нови савезни, републички и други празници. Због ограничености рада, начин прослављања световних празника у комунистичкој Југославији приказан је на примеру обележавања Дан борца који је за савезни празник проглашен 26. априла 1956. године. Обележавање двадесетогодишњице устанка народа Југославије посматра се кроз три наратива (први наратив – „поглед споља”) чине подаци о прослављању наведеног празника забележени у архивским изворима и штампи, док други и трећи наратив – „поглед изнутра”) чине подаци забележени у разговорима које је ауторка текста 2009. и 2010. године водила са организатором и учесницом прославе), а на основу којих се анализирају формално-структурне карактеристике и функција посматраног празника.
