ДИГИТАЛНА СРЕДСТВА И СВРХА ОБРАЗОВАЊА
У заузимању вредносног става према савременим дигиталним медијским технологијама могу се препознати две генералне оријентације – „технооптимистичка“ и „технопесимистичка“. Аутор се залаже за средње решење и настоји да повеже аргументацију хуманистичке филозофије образовања и теорије медија. Нови медији утичу на нашу перцепцију стварности и способност да ту перцепцију артикулишемо, и тиме уобличавају саму стварност. Образовни систем обухвата нове медије „образовањем за медије“ и њиховом применом као образовне технологије. Главне тезе саопштења су: (1) да дигиталне медијске технологије нису сврха, већ средство у образовном процесу, (2) да су оне средство које мења карактеристике самог тог процеса и (3) да хуманистички схваћена сврха образовног процеса није укинута упркос тим променама.