АНКЕТНИ КОНКУРС ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА У БЕОГРАДУ 1976. ГОДИНЕ
Након краткотрајног поратног периода марксистичког радикализма, у Србији је током педесетих и шездесетих година ХХ века извршена корекција антибуржоаске маркистичке револуције спровођењем беспоштедне критике свега постојећег, да би концем шездесетих и током седамдесетих година таква политичка стратегија била трансформисана у својеврсни грађанско-демократски модел критике друштва против државе. У архитектонској области током седамдесетих година, однос према традицији праксе стварања и традицијској слици затеченог наслеђа носио је својеврсни грађански модел критике која се, на основу схватања националне традиције засноване на интерним дифузијама емотивног, идеолошко-политичког, историјског и интересног код стваралаца простора, може груписати на радикалну, конзервативну и либералну. Анкетни позивни урбанистички конурс за уређење трга Маркса и Енгелса у Београду, спроведен од месеца јуна до 15. новембра 1976. године, заузима време преласка са друштвено-планског радикализма на либерално-тржишне еволуционистичке перспективе развоја града. Успостављањем спроведбене планско-стратешке документације за изградњу и уређење градског простора концем шездесетих година ХХ века, чиме се редефинише интуитивно деловањe архитектонских актера на градску слику, овакав еволуционистички перспективизам је контрадикторно оваплотио волунтаризам и културу губљења архитектонске синтезе града. Пред перспективом дезоријентисаног, дуготрајног и делимичног еволуционизма, виђенији актери архитектонског стваралаштва, решења су тражили у новом ауторитаризму, у крупнијим уређајним потезима и снажнијим акцентима, који се у односу на старији модел планирања простора разликује заменом класно-револуционарне за државно-револуционарну митологију.
