ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ
Политика запошљавања у култури је по својој природи саставни део решавања статуса уметника. Она може бити како стимулативни, тако и рестриктивни инструмент културног развоја неке земље. Циљ овог рада јесте да, поредећи политику запошљавања у области културе у Великој Британији, Финској, Русији и Србији, укаже на повезаност културног развоја и политике запошљавања у култури, те да на основу примера добре праксе креира листу општих предлога и препорука за све четири земље, као и листу специфичних препорука за Србију. Основна теза од које полази рад јесте да сувише афирмативна политика запошљавања, која тежи ка томе да обезбеди сталан посао великом броју радника у култури, може водити ка стагнацији целе области, исто колико веома рестриктивне и генерализоване мере за запошљавање и препуштеност слободном тржишту могу повећати незапосленост. Стога су и препоруке на крају рада усмерене на избалансирано коришћење стимулативних и рестриктивних инструмената културне политике, те прилагођене специфичним проблемима и уређењу сваке од поменутих земаља.
