МУЗЕЈ КАО СОЦИЈАЛНО ИНКЛУЗИВНА ИНСТИТУЦИЈА
Традиционална улога музеја која се огледа у сакупљању, конзервирању и излагању колекција данас се надопуњује новим улогама које музеји добијају у савременом друштву. У том оквиру, циљ овог рада односи се на сагледавање могућности музеја у сфери друштвеног ангажовања, то јест на разматрање потенцијала музеја као социјално инклузивне институције. У тексту се разматрају појмови социјална искљученост и социјална инклузија, те се анализирају могућности музеја у остваривању једнакости, различитости, социјалне правде и људских права. Констатује се да образовање представља централну активност процеса социјалне инклузије у музеју. Закључује се да музеји у Србији све више почињу да сагледавају своју функцију у друштву. Но, чини се као да код нас и даље влада схватање како су музеји институције довољне саме себи, намењене културној елити. Пратећи трендове у свету, музеји у Србији би требало да уоче свој потенцијал у сфери друштвеног ангажовања, социјалне инклузије, образовања и да се окрену повезивању са друштвом и публиком.