Публикације

POLITIČKI PR, MEDIJI I SPIN DOKTORING

/in /by

Odnosi s javnošću predstavljaju sistematsku, dugoročnu aktivnost na formiranju i održavanju pozitivnog stava javnosti o nekoj ličnosti ili organizaciji, odnosno, to je djelatnost upravljanja mnjenjem, koja se fokusira na formiranje i održavanje pozitivnog ili poboljšanje lošeg imidža u javnosti. Ove aktivnosti se smatraju potrebnom u raznim oblastima ljudske djelatnosti. Definišu se kao aspekt komunikacije koji obuhvata promovisanje željenog imidža pojedinca ili grupe čiji je cilj da privuče pažnju javnosti. Izvršioci same ubjeđivačke djelatnosti su stručnjaci za persuaziju i marketing, koji oblikuju propagandne poruke i tehničko osoblje koje omogućava da se propagandna poruka uputi preko nekog od sredstava informisanja do primaoca ali to su i spin doktori. Savjetnici za imidž, politički savjetnici ali i osobe izvještene i osposobljene za upravljanje informacijama i manipulacijama masovnim medijima i friziranje informacija. Poseban značaj u tome imaju agencije za odnose sa javnošću (public relations firm) koji za izvjestan honorar zastupaju interese određenog subjekta. Ove agencije koriste saznanja iz oblasti društvenih nauka, naročito psihologije i sociologije.

МАКЕДОНСКО СПИНОВАЊЕ БОРИСА

/in /by

Питање утицаја ПР-а на уређивачку политику медија је исто као да поставите питање шта је старије: кокошка или јаје, посебно у региону у условима трансформације, “обичне отимачине”, посредством транзиције, преко текућег “ортачког капитализма”, све до фазе инсталисања неолибералног економског духа и (квази) демократије. Чак и да фаза “ортачког капитализма” још није прошла, дух и логика текућих ПР-а се изражава преко злоупотребе моћи медија за своје спиновање и “медијско силовање” јавности. Ово је слика стања у Републици Македонији у последњем периоду, а посебно с обзиром на актуелне догађаје у којима, с једне стране, имате покушај власти да насилним путем преко својих медијских гласноговорника инсталира Закон о медијима као подобан, европожељан и такорећи императиван, док Удружење новинара Македоније, с друге стране, крајњим и дифузним снагама, покушава да промовише и имплементира идеју о саморегулацији медија. У оваквим условима, кад се преко ПР-а утиче, не само евидентно, него и насилно, у односу на уређивачку политику медија, жртва је сама јавност, а на кратке стазе и они који то практикују, што намеће питање да ли ПР има своју професионалну етику и треба ли се држати ње или ће се у Македонији десити спиновање по узору на “спиновање Бориса”?