Публикације

ЈУГОСЛАВИЈА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ПРОЗИ: КЊИЖЕВНОСТ И ПАМЋЕЊЕ

Рад се бави тематским и идентитетским аспектима савремене домаће прозе и видовима њеног везивања за Југославију као искуствени и културни феномен. У постјугословенском наративу појам Југославија може да послужи као окидач носталгије, покретач мотивације и карактеризације јунака, кључ за улазак у репозиторијум сећања, али добрим делом и као метафора одрастања и сазревања: све то јесте и може да буде предмет анализе у савременом прозном тренутку књижевности која се пише на српском језику и објављује у Србији. У фокусу анализе биће романи Тање Ступар Трифуновић и Иванчице Ђерић као јединствени примери размишљања о Југославији у постјугословенским оквирима, али и прозна дела Мирјане Новаковић и Милана Трипковића која су више усредсређена на рефлексије друштвених аномалија које се испољавају у периоду транзиције.

ЕТИЧКИ ИЗБОР И ГРАНИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ У ПРОЗИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА

Тема рада је преокупација етичком одлуком и граничним ситуацијама у прози српског приповедача Антонија Исаковића, где фрагментарност сећања и жудња за целовитошћу приповедања одражавају доминантну ауторову заокупљеност питањима људског делања у кризним ситуацијама. Етичка компонента Исаковићевог приповедања указује да постоји стална заоштреност животних избора у рату и смртној опасности, рефлектована не само у рационалном одлучивању, већ неретко осветљена и темом тела које се бори да савлада све границе издржљивости. Исаковић драматизује ментална стања неподатна јасној артикулацији говора и мисли, као што ћемо видети на примеру његових најпознатијих прича.