Публикације

KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

/in /by

У овој расправи се разматрају различити аспекти вишедимензионалног феномена националне припадности, те прикључујући се на тo одређују појмови „српских филозофа” и „српске филозофије”. При том се заступа теза, да се разумевање и одређивање националне саприпадности најпримереније да лоцирати у зону пресека између базичног етничког идентитета рода са једне, и на њему се даље конституишућег културно-историјског идентитета са друге и експликовати преко прожимања једнога и другога. Национална саприпадност укључује заправо три димензије: генетско-родовску, персонално-децизионистичку и културно-историјску. Као српска филозофија у изворном смислу одређују се онда првенствено оне концепције, које стварају и заступају аутори, персонални носиоци српског националног идентитета.

ПОЛЕМИКЕ У СРПСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ 1990-2010.

/in /by

У овом раду су размотрене неке од значајнијих полемика у српској филозофији, које су објављене у стручним часописима и периодици између 1990. и 2010. године. Реч је о полемикама између Милорада Беланчића и Слободана Жуњића, Ненада Даковића и Слободана Жуњића, и Михаила Марковића и Александра Прњата. У првој наведеној полемици, аутори дискутују о онтолошком статусу појединих филозофских термина; у другој полемици, разматра се значај превођења и објављивања Коплстонове “Историје филозофије”, док се у трећој полемици аутори баве проблемом патернализма, уз предложено редефинисање одређених аспеката овог појма.

КРИТИЧКО ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА СРПСКА ФИЛОЗОФИЈА

/in /by

Аутор разматра критичко одређење појма “српска филозофија” Слободана Жуњића који, у својим темељним истраживањима српске филозофије заснованим на новом методолошком приступу, знатно ревидира резултате досадашњих истраживања домаће филозофске баштине. Значај Жуњићевих филозофских радова, по ауторовом мишљењу, није само у потпунијем виђењу развоја филозофије у нашој средини, већ и у прецизнијој филозофској терминологији, која даје изоштренију слику о различитим стадијумима развоја српске филозофије, у знатно дужем временском периоду него што је то до сада било познато. Аутор посебно анализира Жуњићеву критику појмова “филозофија код Срба”, “филозофија у Републици Србији”, и указује на аргументе због којих Жуњић инсистира на употреби појма “српска филозофија”.