Публикације

КОНЦЕПТ КУЛТУРЕ У СРПСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ СЛИЦИ СВЕТА

Говорници једне лингвокултуралне заједнице кроз различите језичке кон-
струкције исказују свој поглед на свет, који је у великој мери условљен културом
којој припадају. На тај начин култура и језик су у непрекидном контакту, а про-
учавањем тог односа настао је термин језичка слика света. Вербалне асоцијације
представљају важан извор за изучавање језичке слике света у лингвоконцептоло-
шким и когнитивно-лингвистичким изучавањима семантике. Предмет овог истра-
живања представљају асоцијативни одговори српских и француских студената на
реч – стимулус култура. Циљ је да се истражи и упореди концепт културе у две по-
сматране лингвокултуралне заједнице анализом асоцијативних поља и груписањем
одговора сходно концептима које исказују.

КАФАНСКИ ИМЕНОСЛОВ

У раду се излаже значењска и структурна систематизација назива угоститеских објеката на српском језичком подручју. Указује се и на могуће мотиве за настајање ових имена.

КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА

Култура исхране не обухвата само начине спремања јела и прехрамбене навике једног народа, него одражава културолошке вредности човека и обликује цивилизацијске и историјске токове. Будући да су језик и култура у непрекидној интеракцији, те да су фраземи језичке јединице којима се изражавају различити културни садржаји и реконструише слика духа и културе једног народа, очекивано је да храна, која представља неизоставан елемент човекове ванјезичке стварности, служи и као извор за фразеолошко изражавање. Предмет овог рада су фраземи српског, француског и италијанског језика који садрже кулинарску компоненту (нпр. срп. каша; фр. brioche; ит. maccheroni). Циљ истраживања је да установимо везу између језика и културе, односно да утврдимо на који начин национална култура утиче на формирање позадинске слике одабраних фразема три језика.