Публикације

БАНДЕРСНЕЧ: У ОГЛЕДАЛУ ИЛУЗИЈЕ О СЛОБОДИ ИЗБОРА

„Бандерснеч (Bandersnatch)”, епизода серије „Црно огледало (Black Mirror)” дистрибуирана у форми интерактивног филма, нелинеарним телевизијским форматом начин конзумирања садржаја подиже на нови ниво наизглед омогућавајући гледаоцу да креира сопствену верзију приче. Као симбол искљученог екрана „Црно огледало” је пример демонстрације предности и опасности радикалног технолошког напретка и свеприсутне, инвазивне технологије. Мада није адаптација, Бандерснеч је својеврсни омаж стваралаштву Филипа К. Дика, интерактивним форматом и садржајем којим експлицитно указује на проблем контроле и илузије слободе избора.

ФИЛОЗОФИЈА СТРАХА И (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ МЕДИЈСКЕ СТВАРНОСТИ

Постмодерно друштво све чешће пулсира у ритму динамичних политичких преображаја, економских криза, технолошких револуција, климатских промена, терористичких акција, медијских привида и глобалних спектакала. Концепт јавног простора прилагођава се карактеру и филозофији нових медија, који креирајући обиље информација добијају све важнију друштвену улогу. Лоше вести, дезинформације, конверзије података и идеологизовано интерпретирање део су актуелног медијског дискурса који фаворизује страх као робу што одлично пролази на информационом тржишту. Инсценирање комуникације води укидању смисла, хомеопатском калемљењу моралне панике која је предимензионирана у поређењу са чињеницама које чине предметну основу. (Ре)конструисање стварности темељи се на креирању значења које произилази из друштвеног окружења, идеја, симбола и слика које доминирају у одређеном простору и времену. Реалност је тако све више производ медијског значења које јој дајемо. Аутори истражују феноменологију страха, посебно симбиозу политичких актера и мас-медија, који тржишном униформношћу циљају на глад већ забринутог аудиторијума.

О МОГУЋНОСТИ И СТВАРНОСТИ – ЈЕДНО (НЕ)АРИСТОТЕЛОВСКО ЧИТАЊЕ Е-КЊИГА

Проблем књиге и читања се анализира у светлу промене парадигми читања и антрополошких консеквенци нових медија. Однос класичног и виртуелног/електронског се посматра са становишта Аристотеловог онтолошког разликовања стварности и могућности. Испитују се перспективе и тешкоће е-књижевности као књижевности могућности и последице дематеријализације. Кроз проблематизацију појма „виртуелног“ и његових ентитета, говори се о судбини „новог“ читаоца у новом, виртуелном свету. 

KINO/FANTAZAM

Tekst ispituje odnos između filma, stvarnosti i kategorije primalnog fantazma. Dve centralne teze koje uspostavlja jesu (1) da, od kako je kinematografskog aparata, sama stvarnost funkcioniše kao neka vrsta “primalne scene” kina; (2) da sintagma “montaža kao kasapljenje” sažima elementarnu dinamiku “primalne scene” filmske montaže. Razvijajući ove dve teze, tekst razmatra primere uzete kako iz domena filmske prakse (stvaralaštvo Žan-Lik Godara i Dimitrija Kirsanofa), tako i iz domena avangardne umetnosti 20-ih i 30-ih godina prošlog veka (Maks Ernst, Marko Risti}, Ljubomir Micić, Koča Popović).