Публикације

УНИВЕРЗИТЕТ У КЊИЖЕВНОСТИ: УНИВЕРЗИТЕТСКИ РОМАН У АНГЛОАМЕРИЧКОЈ И НОРВЕШКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

/in /by

У раду се истражују представе и интерпретације универзитета, студената и професора у Западној имагинацији, а нарочито у оквиру посебног књижевног жанра, „универзитетског романа“ („univеrsity nоvеl“). Иако већином сматран феноменом књижевности Велике Британије и Северне Америке, у раду се указује на континуитет писања универзитетског романа и у норвешкој књижевности. У раду се анализирају основни типови презентација универзитетске средине и утврђују главне теме и развој универзитетског романа од деветнаестог века до прве деценије двадесет првог века у три поменуте књижевне традиције.

КОНСЕНЗУС КОМПЕТЕНТНИХ ДИСКУТАНАТА – МЕДИЈСКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ИСТИНЕ

/in /by

Почев од језичко-аналитичке филозофије која као истину истиче ‘консензус постигнут у кругу компетентних дискутаната’ у једном контексту и временском периоду, преко варијанте дијалога у коме је пошиљалац поруке спреман да изнесе истину, али и да оповргне супротстављени исказ што говори да нема апсолутне, већ парцијалне истине, до медијске интерпретације која истиче истинитост поруке као стандард професије показало се да је достизање истине још једна неостварена амбиција. Интерпретација стварности у друштву медијског спектакла која је у потпуности испунила слободно време медијске публике, у глобалном окружењу проширила је своју понуду медијски обликованих манипулативних форми. Иако се чинило да ће медијске представе које су укинуле дијалог, посустати пред интернет комуникацијом, догодило се да је интеракција постала привид дијалога. Рад се бави преиспитивањем начина медијске интерпретације истине у медијски посредованој стварности друштва спектакла, цивилизације слике у индустрији забаве и снова.

СТЕРЕОТИПИ У СРПСКИМ ТВ РЕКЛАМАМА

/in /by

Овај рад је осмишљен као метатекст који идентификује стереотипе у локалној рекламној индустрији и интерпретира их као један могући одраз идеологије касног капитализма. Одабране рекламне стереотипе овде разматрам као симболичко представљање, засновано на “активном процесу селекције, приказивања, структурисања и обликовања”. Идеологија, схваћена као идеја и вредност, подупире основне елементе нечијег идентитета тако што оперише стеротипима, који те елементе “сужавају, сабијају, упрошћавају”. Намера ми је да мапирам конкретне индвидуалне стереотипе, али и да испитам да ли су стереотипи у рекламама присутни и као колективне теме, тј. као друштвени процеси. Циљ ми је успостављање теоријске платформе за разумевање намере са којом се потенцијално конструише друштвено ткиво, а која би разоткрила могућу сугестију доследнијег и етички исправнијег представљања. 

МЕСЕЧНИ ЧАСОПИСИ ЗА ЖЕНЕ И СТЕРЕОТИПИ – ЖЕНЕ КАО ЕСТЕТСКИ ОБЈЕКАТ

/in /by

Методом анализе садржаја, овим радом сам покушала да дефинишем моделе репрезентације женског идентитета у женским месечним часописима у Србији као и да размотрим однос између понуђених репрезентација и феномена стереотипа у оквиру актуелних питања етике медија. Анализа садржаја показала је да мит о лепоти јесте доминантна аксиологија на којој је изграђен садржај четири анализирана магазина – Лепота и здравље, Joy, Beauty Expert и Топ здравље. Представа жене није сведена толико на репрезентативне фигуре колико на одређени модел понашања који се пре свега тиче жениног односа према телу те њеног ангажовања у циљу достизања утврђених стандарда лепоте. Захтев ’бити лепа’, постављен пред савремену жену, указује се као варијанта стереотипа који је био својствен традиционалном, патријархално одређеном друштву – мушкарци гледају а жене изгледају. Показало се да оваква природа репрезентације жене у анализираним магазинима заправо јесте последица спровођења стратегије конзумеризма као средства за повећање потрошње и стицање економске добити козметичких и модних компанија.