Публикације

МОЖЕ ЛИ СИЈЕСТА ДА ОПСТАНЕ У XXI ВЕКУ

Овај рад бави се својственим феноменом хиспанске свакодневице, обичајем поподневног предаха који је познат широм света као сијеста. Етимологија шпанске речи „siesta” нас води до латинског израза „sexta [hora]” (шести [сат]) а обичај сијесте потиче из Правила Светог Бенедикта који прописује правило одмора после шестог сата („sexta hora”), што представља подне према данашњем рачунању времена. Будући да сијеста представља један од најупечатљивијих обичаја у Шпанији, постављамо питање да ли, као последица убрзаног начина живота, ова традиција изумире у Шпанији. Из перспективе интеркултуралности интересује нас да ли обичај обављања сијесте представља стереотип и да ли је овај шпански обичај и даље присутан у настави шпанског као страног језика. Полазећи од претпоставке да се сијеста обрађује у оквиру лекције у којој се уводе сати као наставна јединица и обрађује свакодневна рутина, анализирамо уџбенике за шпански као страни језик за ниво А1.

ПОЗИТИВНО МЕДИЈСКО КОРИШЋЕЊЕ НЕГАТИВНИХ СТЕРЕОТИПА: БОРАТ КАО КОНКРЕТНО УНИВЕРЗАЛНО

Анализом репрезентације стереотипа у филму “Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan” (2006) покушаћемо у овом раду да испитамо могућност коришћења негативних стереотипа за циљеве указивања на механизме деловања стереотипних конструкција и могућност њихове субверзије унутар поља тих стереотипа, и то уз помоћ хегеловског теоријског концепта конкретног универзалног у комедији.

ДЕКОНСТРУКЦИЈА СТЕРЕОТИПА У АНИМИРАНОЈ СЕРИЈИ SOUTH PARK

Овај рад има неколико равни. Први део, о појмовној апаратури, разматра статус стереотипа, значење и значај деконструкције стереотипа у друштву. Други део садржи анализу ликова, садржаја и начина примене деконструкцијских модела у анимираној серији South Park (али и евентуалних изостављања стереотипа из коришћеног деконструкцијског модела или приказивања/потврђивања стереотипа), истицање предмета истраживања, проблематизовање улоге деконструкције стереотипа у контексту постсоцијалистичког друштва и разматрање могућности диспозитивних промена. Трећи део садржи интерпретацију – примену теорије и представљање резултата истраживања са дебатом о етичким проблемима при коришћењу деконструкције стереотипа и предлогом за њихово коришћење. У првом делу преузимам појмовну апаратуру из две студије. Једна се тиче студија медија, а друга етике медија. Појам деконструкције се овде појављује у оном облику како је успостављена код филозофа и теоретичара Жака Дериде (Jacques Derrida). У анализи садржаја испитујем који су стереотипи најзаступљенији у анимираној серији South Park и на који начин је извршена деконструкција наратива. Такође, проблематизујем улогу ове серије у односу на локални контекст, термине емитовања и старосну ограниченост гледалаца којима је “дозвољено“ да гледају садржај емисије, те и трансгресивну вредност, односно могућност интервенције оваквог садржинског оквира. У последњем делу ће бити заступљена интерпретативна метода путем два теоријска оквира – Теорије деконструкције и Теорије сексуалности и потврђивање тезе о нужности деконструкције у медијским садржајима у локалном контексту.