Публикације

ПОПУЛАРНА КУЛТУРА У ПОКРЕТУ ДИЈАЛЕКТИЧКЕ ИГРЕ МОЋИ И СУБВЕРЗИЈЕ

У раду се разматрају изазови одређења популарне културе и њен дина-
мички карактер у различитим контекстима и временским периодима, са намером
да се истакне отклон од стереотипних виђења популарне као масовне културе про-
изведене у индустрији забаве, ниске у односу на високу културу. У раду се наглашава
да се популарна култура заправо обликује кроз контрадикције и контрастне еле-
менте који се боре за превласт, као што су контрола и отпор, моћ и подређеност,
елитизам и популизам, традиционално и индустријско, иновативно и конформи-
стичко, кохезија и стратификација. Централно место рада заузима питање иден-
титета и идентитетских политика у разматрању популарне културе и њене
улоге у изазивању доминантних наратива и подстицања друштвених промена,
Рад посебно испитује дијалектичке игре моћи и субверзије у популарној култури на
примеру Евровизије као арене популарне културе и посебно популарности песме In
Corpore Sanо, примењујући аналитички оквир критичке парадигме студија култу-
ре у потрази за одговором ,,у чему је тајна” ове нумере.

ПОЛИТИЧНОСТ СТУДИЈА КУЛТУРЕ – ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ

Овај рад полази од претпоставке да су Студије културе импрегниране политичношћу. Прате се основне теоријске претпоставке Студија културе чија је првобитна улога била да се пронађу нова интерпретативна средства и методологије да би велике промене у друштву и култури од ’60-тих година прошлог века могле да се тумаче на нов начин. У опреци према елитистичким концепцијама културе оне теже да демократизују схватања културе обичног човека, спроведу вишедимензионалну критику културе капитализма руководећи се левичарским идејама и искуствима. Циљ је био да се мимо званичних институција отворе нови путеви за образовање јавних интелектуалаца. Под снажним утицајем постмодернизма и одговарајућих теорија, оне постају заговорници радикалног културализма, и, парадоксално, талац глобализма и идеологије неолиберализма. Рад прати концепте и идеје на које се студије културе ослањају доводећи до ове трансформације.

МЕДИЈИ И ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ: CAGE & ALTHUSSER

Рад покушава да маркира место у коме долази до трансформације појма естетског у западној интелектуалној историји, односно место када се појам естетског више не примењује у контексту уметности и традиционалне естетике, већ у контексту анализе мас-медијског друштва и културе у најширем смислу речи. Анализиран је однос између музике Џона Кејџа и филозофије Луја Алтисера, који су унели заокрет од онтолошких ка конструкционистичким карактеризацијама уметности, културе и друштва.