ЕКОНОМСКИ РАСТ И СУБЈЕКТИВНО БЛАГОСТАЊЕ У РАЗВИЈЕНИМ ЗЕМЉАМА
У раду је разматрана истинитост Истерлиновог парадокса, о дугорочној неповезаности економског раста и субјективног благостања популација. Анализом је обухваћено 14 релативно развијених европских земаља, у периоду између 2002. и 2012. године. Подаци, који потичу из European Social Survey-а, иду у прилог истинитости парадокса, односно указују на непостојање корелације између економског раста и промена просечног субјективног благостања популација. Објашњење резултата се може тражити у хипотези релативног дохотка, опадајућој маргиналној корисности БДП-а, принципу хедонистичке адаптације и теорији нивоа аспирација. Резултати, између осталог, иду у прилог утилитаристичкој идеји о премештању примарног циља политика развијених друштава – са економског раста ка повећању субјективног благостања.
