Публикације

НЕ/КУЛТУРА МЕДИЈСКОГ ОКУЛАРОЦЕНТРИЗМА

У тексту се медијски окулароцентризам сагледава као својеврсна некултура самопотврђивања посредством реплицирања модела медијског приказивања. Технолошко усавршавање продукције визуелних записа више није подстакнуто идеалом „картезијанског перспективизма“, већ одржањем фасцинације визуелном разменом. У постиндустријском друштву визуелни записи не производе стварност, они не конструишу истину, једнако као што не теже њеном разоткривању, они се производе као означитељи механизама надзора. На тај начин медијска хиперпродукција приказâ још једино објављује да над оним што је у фокусу постоји нека власт, непроглашавајући прихватање одређене интерпретације стварног као грађанску обавезу, јер се од вере у Истину коначно одустало, већ пристанак на учешће у одржању механизама означавања надзора.

ТЕОРИЈА МЕДИЈА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА: ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ

У тексту су анализирани предмет и циљеви теорије медија. Теорија медија схваћена је као систематско промишљање масовних медија и специфичне медијске стварности. Њен циљ је посматрање медија и медијске стварности у њиховој свеукупности и свим њиховим видовима. Њом се тежи да се открију, опишу и протумаче опште одлике масовних медија, као и медијске стварности, било као производа специфичне стваралачке делатности, било као репрезентације емпиријске стварности и односа у њој. Разлог заснивања теорије медија као посебне научне дисциплине препознат је у потреби да се дефинишу, класификују и објасне специфичности медијске стварности, као и разумевања масовних медија.

У ПОТРАЗИ ЗА ЕСТЕТИКОМ МЕДИЈА

Интензиван напредак комуникацијских технологија, те развој друштвено-хуманистичких наука, утицали су на заснивање читавог низа научних дисциплина које из различитих углова прилазе проучавању масовних и нових медија. Међутим, ниједан од развијених приступа унутар студија медија у свој фокус није поставио разумевање лепог у медијским световима, чиме је отворен простор заснивању естетике медија која би се овим питањем бавила. Ипак, не постојање сазнајне дисциплине која као свој предмет препознаје питање лепог у медијским световима, још увек не обезбеђује довољне услове за конституисање естетике медија. Како би овако дефинисан предмет био постављен у сâм фокус истраживања, неопходно је одговорити на питања да ли се може говорити о постојању посебног предмета истраживања којим би се естетика медија бавила, а којим се не бави ниједна друга дисциплина, те који методолошки приступ би ваљало применити како би се обезбедила аутономност овако постављеног предмета? У тексту ће бити разматрани неопходни услови, као и сама потреба заснивања овако претпостављене сазнајне дисциплине.

МЕДИЈИ И ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ: CAGE & ALTHUSSER

Рад покушава да маркира место у коме долази до трансформације појма естетског у западној интелектуалној историји, односно место када се појам естетског више не примењује у контексту уметности и традиционалне естетике, већ у контексту анализе мас-медијског друштва и културе у најширем смислу речи. Анализиран је однос између музике Џона Кејџа и филозофије Луја Алтисера, који су унели заокрет од онтолошких ка конструкционистичким карактеризацијама уметности, културе и друштва.