Tag Archive for: технологија

Научна фантастика као књижевни и филмски жанр јечесто непосредно утицала на технолошке иновације и дизајн корисничог интерфејса. Многе идеје из литературе и филма су већ реализоване, а надаље се разматрају фантастични технолошки изуми који би се реализовали у блиској будућности као и њихов утицај на друштво. Дизајн корисничког интерфејса у контексту интеракције човек-машина је интердисциплинарна област која комбинује уметност, технологију и науку. Једна занимљива антиципација технолошке културе и дизајна интерфејса је филм „Блејд Ранер” из 1982. чија радња је смештена у новембру 2019.године. Овде ћемо размотрити предвиђене и реализоване технологије и интерфејсе приказане у филму са мањим освртом на њихов утицај на друштво.

Рад користи постструктуралистички приступ роду Џудит Батлер, као и теорију киборга Доне Харавеј не би ли осветлио критику хетеронормативности у роману канадске књижевнице Ларисе Лаи која проистиче из постхуманих идентитета главних јунакиња романа. У овом делу савремене канадске спекулативне прозе успоставља се наративни континуитет између приче о митској богињи у облику змије, њене реинкарнације у жену у Кини 19. века и њеног коначног отелотворења у киборга у свету корпоратизоване Канаде касног 21. века. Квир поетика романа преплиће се са испитивањем границе између човека, животиње и машине на више приповедних нивоа, а нераскидива веза између две главне јунакиње (које су хибриди човека, животиње и машине) обједињује све наративне нивое и подрива институцију хетеронормативности. Значајно је приметити да љубавна прича Миранде и Иви садржи мотив биотехнологије и представља технолошка достигнућа као оруђе у овој субверзији, док ауторка третира биолошке категорије пола и врсте својих јунакиња као културолошки и историјски условљене дискурсе а не као природне датости, чиме релативизује однос природе и технологије са постхуманистичког становишта. Може се стога закључити да роман истовремено критикује више облика дискриминације маргинализованих идентитета, било да су оне засноване на полу, роду, раси или врсти, и доводи у питање хуманистичко гледиште света које додељује човеку (или, боље речено, мушкарцу) привилиговани статус у природном поретку и легитимизује његову власт над категоријама дефинисаним у хуманизму као његово Друго – природа, животиње и жена.

У овом раду ћемо се бавити оним теоријским аспектима, који расветљавају есенцијални однос технологије и уметности. Ово проучавање добија на значају, нарочито данас, када смо сведоци свеопште и незаустављиве акцелерације технолошког напретка, поготово у сфери високих технологија, чиме је и уметност као део културног система постала захваћена овом свеопштом технолошком еуфоријом. Међутим, како ћемо видети у овом раду, чврсте концептуалне везе између уметности и технологија као друштвених делатности постојале су још много пре него што се појавио технолошки бум у другој половини 20. века. Зато је наш циљ да у овом раду истакнемо кључну чињеницу, по којој су технологија и уметност готово партнерски делиле, и још увек деле, исти судбински простор цивилизацијског развоја човека.

Европа је део света карактеристичан по деценијском настојању држава да уобличе јединствену политику у разним областима, па и у медијској. Заједничка политика стварана је пре свега из жеље за конституисањем јединственог медијског простора и разменом информација преко државних граница. Та намера није одмах била остварива, али су неки други принципи и вредности у погледу остваривања људских права, слободног протока информација, медијског плурализма, подршке објективним и независним медијима, сарадње и размене садржаја, стално били присутни у међународним оквирима и учвршћивали заједничке погледе на та питања. Данас се може констатовати да је медијска политика у Европи веома чврсто заснована, упркос тешкоћама и разликама. Зато је занимљиво којим путем она данас иде и којим циљевима стреми. Да ли постоји опасност да технолошко – комерцијални интереси надвладају потребе за објективним и квалитетним информисањем и осталим садржајима или Европа има механизме да, не одричући се иновација, каналише њихово дејство за добробит људи и очување цивилизацијских вредности?