Публикације

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ, МЕДИЈИ И УБЕЂИВАЊЕ

Свакодневно се сусрећемо са великим бројем порука које професионалци који се баве односима с јавношћу креирају у смислу постизања одређених циљева. Да ли ће циљна група примити и схватити поруку на начин на који је то планирано, зависи од много фактора, међу којима су најважнији познавање циљне групе којој се обраћа, обликовање поруке и кредибилитет извора који ту поруку саопштава. У комуникацији са циљним јавностима стручњаци за односе с јавношћу најчешће користе медије масовне комуникације, јер им омогућавају, да за кратко време, пренесу поруку великом броју људи. Чак половина медијских садржаја потиче из извора односа с јавношћу, па је јасно да ови стручњаци имају значајну улогу у формирању јавног мњења.

МАС-МЕДИЈИ И КРИТИЧКО ПРОМИШЉАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА

У раду се проблематизују могућности развоја критичког односа према мас-медијским садржајима, у складу са схватањем масмедија као посредника у преносу већ интерпретираних значења, те семиотичком тезом да медији конструишу друштвену реалност за појединца. Најпре су размотрени неки механизми мас-медијског убеђивања, а затим је учињен покушај да се сагледају психички процеси, што леже у основи пријемчивости конзумената на убеђујуће медијске поруке, а у светлу шире применљивих модела, који на различите начине тумаче улогу и тачност интуитивних и хеуристичких процеса у суђењу. Упркос увођењу конструката који наводе на утисак о психолошком искораку у правцу мистификације сазнајних процеса, операционализације кључних варијабли и теоријске интерпретације наглашавају улогу претходног знања и искуства. У завршном делу рада полемише се о могућностима превазилажења концептуалног несклада различитих приступа у проучавању сазнајних процеса, те о значају интеграције интуитивно и аналитички процесираних информација за критичко сагледавање не само медијског симулакрума него и ширег друштвеног контекста.