Публикације

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗ

/in /by

У раду се анализира какав дигитални јаз данас стварају друштвене мреже и на који начин се то одражава на друштво. Успон друштвених мрежа довео је до новог облика дигиталног јаза, па једнак приступ интернету није више једини фактор који ствара баријеру за повезивање. Данас се корисници сусрећу са изазовима коришћења друштвених мрежа због недостатка вештина
и због утицаја друштвеног капитала. Стога, последице дигиталног јаза на друштвеним мрежама одражавају се на друштвене односе и комуникацију, економски напредак и учешће у политичком животу. Интернет корисницима је данас на располагању мноштво концептуално различитих друштвених мрежа, као што су то Твитер, Инстаграм или Јутјуб, и свака од њих у складу са својим специфичностима подстиче јачање дигиталног јаза. Међутим, не треба друштвене мреже посматрати једнострано, искључиво као платформе које потпирују дигитални јаз. Друштвене мреже итекако могу помоћи и у смањењу дигиталног јаза тако што ће корисницима помоћи у едукацији, тражењу посла или информисању

УЛОГА КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА У ДИГИТАЛНОЈ МЕДИЈСКОЈ КУЛТУРИ И ЈАЧАЊУ ДИГИТАЛНОГ ИМУНИТЕТА

/in /by

Проглашење ванредног стања у Србији узроковано светском пандемијом КОВИД-19 вирусом, довела је до највеће светске кризе од Другог светског рата. Увођењем мера карантина током пролећа 2020. године, дигитална трансформација у многим друштвима је убрзана, а значај медијске и информационе писмености у новонасталим околностима јасно је истакнут. Начини информисања и медијске навике грађана су се мењале, уведен је рад од куће, онлајн настава, а електронска куповина осликавала је нову реалност. Дигитални простор постајао је презасићен информативним, образовним, комерцијалним садржајима и многе институције културе и уметности учиниле су доступним дигитализоване своје архиве, фундусе, вредности, баштину. Интеракција у јавном, дигиталном простору, бивала је све интензивнија, а критичко мишљење афирмисало се као неопходност за јачање дигиталног „имунитета” сваког појединца, али и друштва. Са појавом пандемије паралелно је дошло до појаве инфодемије, која је пред грађане ставила задатак за интензивним критичким преиспитивањем нове дигиталне медијске културе, самог појма медија, пратеће регулативе и медијске политике генерално. У овом раду представљене су стратешке активности Министарства културе и информисања, на плану развоја и унапређења медијске иинформационе писмености на националном и међународном плану, као и сарадње са релевантним телима Европске уније и УНЕСКО-ом (UNESCO).

ПРИСТУП УМРЕЖАВАЊА АКТЕРА КАО НЕОПХОДАН ФАКТОР РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ

/in /by

Један од највећих изазова у развоју и управљању туристичким дестинацијама које своју понуду базирају на културним атракцијама је управо потреба за усклађивањем интереса бројних актера (стејкхолдера). Анализа учесника је техника која се користи како би се идентификовале институције, групе и појединци који утичу на управљање културним ресурсима и атракцијама, односно на шири друштвено-економски и политички контекст који утиче на спровођење стратешких мера и активности које су дефинисане стратешким и планским документима у овим сферама. Циљ овог истраживања је да идентификује систем одговоран за културни развој као и развој туризма у Србији, као и основне принципе функционисања културних туристичких дестинација, те да утврди практичну примену овог приступа. У оквиру овог рада дефинисани су нивои на којима делују релевантни актери, њихове улоге, као и ограничења која њихова пракса има на развој културно-туристичке понуде Србије. Извршено је идентификовање заједничких интереса који могу постати основа за усклађивање општих ставова како би се омогућила сарадња. Такође, тежи се стварању система којим би се омогућила и практична примена креирања мреже учесника, чиме би се омогућио одрживи развој туризма у оквиру дестинације. 

УТИЦАЈ ВИРАЛНОГ МАРКЕТИНГА НА МЕДИЈСКУ ПРОДУКЦИЈУ: АМЕРИЧКА ИСКУСТВА

/in , /by

Вирални маркетинг представља скуп маркетиншких техника које користе већ постојеће друштвене мреже (како реалне тако и виртуелне) како би се постигли одређени маркетиншки циљеви, путем виралног процеса који подсећа на ширење компјутерског вируса. Централни део овог процеса су корисници услуга или потенцијална публика, који на неки начин постају и маркетинг менаџери кампање, константно регрутујући нове маркетинг менаџере. Било је потребно да се испуни само један битан предуслов како бисмо дошли до тренутка када границе између различитих медијских формата више не значе много – да се избрише граница између реалног и виртуелног простора, стварајући један хибридни простор, такозване “реалне виртуалности”. Рад износи искуства из праксе САД-а везана за виралне кампање у оквиру филмске и телевизијске продукције, али и других видова медијских изражавања путем медијских канала који се преплићу, поричући тако границе између њих, а публику посматрајући као интерактивне и интегралне учеснике заједничког процеса.