Публикације
АНКЕТНИ КОНКУРС ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА У БЕОГРАДУ 1976. ГОДИНЕ
/in Критичка историја преиначавања јавних простора Београда - од краја 18. до почетка 21. века /by Kcs21blAAНакон краткотрајног поратног периода марксистичког радикализма, у Србији је током педесетих и шездесетих година ХХ века извршена корекција антибуржоаске маркистичке револуције спровођењем беспоштедне критике свега постојећег, да би концем шездесетих и током седамдесетих година таква политичка стратегија била трансформисана у својеврсни грађанско-демократски модел критике друштва против државе. У архитектонској области током седамдесетих година, однос према традицији праксе стварања и традицијској слици затеченог наслеђа носио је својеврсни грађански модел критике која се, на основу схватања националне традиције засноване на интерним дифузијама емотивног, идеолошко-политичког, историјског и интересног код стваралаца простора, може груписати на радикалну, конзервативну и либералну. Анкетни позивни урбанистички конурс за уређење трга Маркса и Енгелса у Београду, спроведен од месеца јуна до 15. новембра 1976. године, заузима време преласка са друштвено-планског радикализма на либерално-тржишне еволуционистичке перспективе развоја града. Успостављањем спроведбене планско-стратешке документације за изградњу и уређење градског простора концем шездесетих година ХХ века, чиме се редефинише интуитивно деловањe архитектонских актера на градску слику, овакав еволуционистички перспективизам је контрадикторно оваплотио волунтаризам и културу губљења архитектонске синтезе града. Пред перспективом дезоријентисаног, дуготрајног и делимичног еволуционизма, виђенији актери архитектонског стваралаштва, решења су тражили у новом ауторитаризму, у крупнијим уређајним потезима и снажнијим акцентима, који се у односу на старији модел планирања простора разликује заменом класно-револуционарне за државно-револуционарну митологију.
НОВИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР МЕЂУРАТНОГ БЕОГРАДА
/in Критичка историја преиначавања јавних простора Београда - од краја 18. до почетка 21. века /by Kcs21blAAТрансформација Београда из оријенталне вароши у престоницу по узору на западноевропске метрополе одвијала се релативно брзо. Формирање јавних простора заузимало је значајно место у планским и теоријским разматрањима развоја града, међутим у пракси се његово ширење одвијало стихијски, без или мимо урбанистичких планова. Стога је једна од кључних историографски препознатих карактеристика урбаног развоја Београда недореченост јавних простора и целина. Једна од ретких урбаних целина која је реализована према иницијалној замисли и која је до данас задржала првобитни карактер јесте Универзитетски центар, изграђен на простору некадашњег Тркалишта, дуж Булевара краља Александра. Иако се идеја о његовој изградњи развијала и остваривала током шест бурних деценија, од периода пре Првог светског рата до седме деценије прошлог века, јасна и јединствена визија никад није уобличена у виду једног планског документа по којем ће простор бити обликован. Циљ рада је да трансформације овог простора прикаже кроз призму идеја и појава које су окарактерисале развој Београда током последњих стопедесет година.
ТИПОЛОГИЈА АРХИТЕКТОНСКИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (19–21. ВЕК)
/in Критичка историја преиначавања јавних простора Београда - од краја 18. до почетка 21. века /by Kcs21blAAУ досадашњим историографским тумачењима, недовољна пажња је поклaњaна процесима преиначавања урбане матрице Београда, узрокованих променљивим социо-економским интересима. Неухватљив у свом времену и тек са дистанце разумљив, културни идентитет српске престонице се у последња два века често мењао, упоредо са њеним просторним проширивањем, густим изграђивањем и демографским омасовљавањем. Радикална и умеренија градитељска преиначавања, превасходно изазвана ратним разарањима, дисконтинуитетима у развоју друштва, променама политичких уређења, владарских и архитектонских идеологија, резултирала су претераном стилском шароликошћу и висинском неуједначеношћу изграђеног фонда. Преиначавања су углавном иницирана планским одлукама виших друштвених инстанци или спонтаним, најчешће необразложеним манифестацијама тихе грађевинске еволуције. Трансформације српске престонице предузимане током последња два века најпре у вазалној, а потом независној српској и југословенској држави, неједнако су се одражавале на систем затечене градске структуре и живот у њој. На основу досадашњих критичких промишљања, преиначавања се могу диференцирати према обиму реализованости, цивилизацијској примерености (или неоправданости), степену образложености, урбанистичко-архитектонској методологији и идеолошко-економским платформама на којима су почивала.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs