ТРЕЋИ РОД И СТАРЕ ЖИВОТИЊЕ У ПИСМИМА ИЗ НОРВЕШКЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
У раду указујем на специфичност старости приказане највише у односу на једну женску популацију (неудате жене) и једну врсту животињског света (пса) у књижевном делу Исидоре Секулић Писма из Норвешке, с почетка 20. века, као вид (не) хуманог односа према тим популацијама. У истраживању се ослањам на приступ друге књижевнице и филозофкиње, Симон де Бовоар (Simone de Beauvoir) документован у књизи Starost I, II да бих показала да је питање старости општецивилизацијски дискриминаторно, те да у домену родних студија питање старости није на ваљан начин проблематизовано. Овај приступ у родним студијама иде у прилог двема интердисциплинама ‒ екофеминизму и биоетици. Идеје хуманог односа према неудатим женама могу наћи у делу Исидоре Секулић као једном од претеча ових дисциплина код нас, што је у домаћој литератури недовољно истицано до сада. У анализи користим метод дискурс анализе.
