ЋИРИЛИЦА У УСТАВУ СРБИЈЕ: ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИЈЕ ИЗВОРНЕ ГРАЂЕ (1974–2014)
Упркос увођењу ћирилице као службене за српски језик њена употреба показује тенденцију даљег пада. Преглед релевантне правне и правописне грађе показује да је питање положаја ћирилице једна од манифестација идеолошке борбе двеју групација, евро-регионалистичке чије је упориште језичка политика из 1972. године, устав из 1974. године и Мишљење Венецијанске комисије са национално-централистичком чије је упориште упоредно право држава-чланица Европске Уније. Ток и однос снага у тој борби преламају се у одлукама Уставног суда који се, у питању ћирилице, наметнуо као врховни правописни ауторитет.
