Tag Archive for: феминизам

Младе жене заузимају све значајније место у онлajн простору користећи све предности дигиталног доба и стваралачке карактеристике интернета и дигиталних медија. У тексту се испитује да ли и у којој мери младе ауторке из Србије користе своју уметничку продукцију и своје профиле на дигиталним  платформама за изражавање друштвено политичких ставова, и каквих, а посебно какво је њихово разумевање феминизма, родне равноправности и искуство са родном дискриминацијом. Друштвени контекст прве половине 2020. године током које је рађено истраживање обележила је пандемија и последично ванредно стање и изолација, а поред тога уобичајеном окружењу њиховог стваралаштва припада и сексизам у медијима и јавном простору. Истраживање је обухватило индивидуалне интервјуе са осам ауторки млађе генерације у различитим уметничким пољима (визуелне уметности, музика, филм, књижевност и извођачке уметности), кроз које је испитивана њихова употреба друштвених мрежа и дигиталних платформи, критичко мишљење и критичка уметничка продукција, те реакције на глобалну кризну ситуацију и друштвене проблеме.

Ослањајући се на виђењa Кејт Милет и њена тумачења патријархата из различитих перспектива у делу Сексуална политика, у овом раду се анализира родна политика у романима Лето пре сумрака Дорис Лесинг и Животи девојака и жена Алис Манро. У оба дела се сусрећемо са две генерације жена у оквиру англофоне културе седамдесетих година двадесетог века. Старије протагонисткиње, Кејт у роману Лето пре сумрака и Ади у роману Животи девојака и жена, не могу да живе онако како би желеле и буду испоштоване онако како заслужују, јер им патријархални систем, преко својих институција, намеће устаљене обрасце понашања од детињства и ране младости. Међутим, њихове животне приче су на известан начин послужиле као опомена млађој генерацији жена у поменутим романима. Стога, Морин у роману Лето пре сумрака, као и Дел у роману Животи девојака и жена, одбијају да прихвате стереотипне родне предрасуде и повинују се правилима и очекивањима патријархата.

Значај родног аспекта за креирање и репродукцију оријентализма уочио је још и творац концепта Едвард Саид. Како је (нео)оријенталистички дискурс опстао и у савремено доба, а нарочито се интензивирао у „пост 9/11” ери, као и у контексту миграција са Блиског истока, веома је важно проучити специфично вулнерабилну позицију муслиманки које су вишеструко маргинализоване: и као становнице Оријента и као мигранткиње и као жене. У раду су представљени западни дискурси о могућностима и методама „спашавања” муслиманки, као и теоријски критички осврт на исте. Ауторка рада акценат ставља на конструисање девијантности тј. на формирање слике о својеврсној сексуално девијатној субкултури на основу културне различитости, као и на друштвене и политичке последице такве идеологије и реторике. На крају, понуђен је и полемички одговор у виду ставова феминисткиња и феминиста у оквиру широко постављене исламске традиције борбе за равноправност жена. Увид у исламски феминизам је од пресудног значаја за холистичко разумевање родног аспекта савременог мултикултурализма као и за деконструкцију стереотипа.