Публикације

ЗНАЊЕ И ДИЈЕГЕТСКИ СВЕТ ИГРАНОГ ФИЛМА

Овај рад се бави тиме како гледаоци разумеју играни филм. Да бисмо боље разумели како се овај процес одвија, упоредили смо знање о реалном свету и знање које гледалац стиче праћењем филмске фикције. За то нам је послужио рад П. Ф. Стросона, који претпоставља да основу људског знања представљају материјални објекти и особе. Такође, употребили смо и развили појам ситуационог модела, који гледаоци користе да повежу различите објекте у мреже и тако створе хијерархију која је лакша за процесуирање. У немој комедији, у визуелним геговима, могу се наћи примери када гледалац доживљава потпуну промену просторно-временске мреже у врло кратком периоду. Објекти мењају своје значење, чак и облик, приморавајући гледаоца на потпуну промену параметара које користи да би разумео дијегетски свет. Овај напор је такође и могућност за гледаоца да спозна неке од вољних и невољних процеса који се одвијају овом приликом, што даје оваквим филмским формама значајно место због рефлексивних потенцијала које су у стању да развију.

СТУДЕНТИ СА СЕЛА АРНЕА ГАРБОРГА: ИЗМЕЂУ СТВАРНОГ И ФИКТИВНОГ

У раду се анализира супротстављеност између студентске стварности и нереалних представа (илузија) о студентском животу коју тематизује један од класика норвешке књижевности, роман Студенти са села Арнеа Гарборга (Arne Garborg, Bondestudentar) из 1883. године. Проучава се критика романтичарског идеализма у роману, изражена сукобљеношћу лажних, идеализованих, представа о студентском животу и стварних искустава. Судар стварности и фиктивних представа покреће радњу романа и развој главног лика. У другом делу рада се анализирају реакције читалаца на Гарборгов реалистички приказ академских студија у роману.

ZAŠTO SI MI LAGAO – LAŽ I TRAUMA U ROMANU ČRNA MATI ZEMLA KRISTIANA NOVAKA

Rad propituje koncept laži i laganja kao autoterapeutskog čina na način na koji ga prikazuje Kristian Novak u svome romanu Črna mati zemla. Složenost filozofskog koncepta istine (i laži) Novak ilustrira heterogenom strukturom romana koji se sastoji od pet akronološki poredanih poglavlja koja se bave različitim inačicama istine, ili, točnije, prikazuju kako se protagonistova egzistencijalna istina mijenja ovisno o tome tko je percipira i interpretira, i kada. Složenost odnosa između istine i laži dodatno komplicira autorovo poigravanje različitim žanrovima i(li) vrstama teksta – od prikaza znanstvenih istraživanja, preko čiste fikcije koja govori o životu odraslog protagonista do pseudoautobiografskog prikaza života protagonista-dječaka. Laž paralelno figurira kao kreativni i destruktivni element: izmišljanje je temelj književnog stvaralaštva (i Novak i njegov protagonist su pisci čime se ostvaruje neka metatekstualna veza romana kao fikcionalne tvorevine sa stvarnošću) i jedini način na koji se protagonist – dječak uspijeva nositi s proživljenom traumom, a istodobno laganje i život u izmišljenom svijetu podrivaju psihičku stabilnost Matije-dječaka i uništavaju ljubavnu vezu odrasloga Matije.

ОДБРАНА УМЕТНОСТИ У СРПСКОМ ФИЛМУ СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

Српски филм (2010), редитеља Срђана Спасојевића, разматра се у контексту одбране уметности, поетика декаденције и структурално-семиотичке теорије моделизације, са нагласком на њеним етичким аспектима. Висока стилизованост и моделизацијска моћ овог филма у супротности су са псеудодокументаристичком формом која данас преовлађује на филму.