Публикације

ФИНАНСИРАЊЕ КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У ОБЛАСТИ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА НА ПРИМЕРУ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

/in /by

Аматеризам у уметности и култури је од вишеструког значаја за остваривање укупног културног развоја зато што грађанима у урбаним и у руралним срединама омогућава да активно учествују у креирању и рецепцији разноврсних културних садржаја. Додатно је значајна отвореност аматерских друштава за све генерације (од деце до сениора), као и за неговање културе националних мањина. Значај аматеризма је препознат у Закону о култури, кључном правном акту за имплементацију културне политике у Републици Србији. Тиме је пружена основа за примену другог важног инструмента спровођења културне политике – финансијског. Предмет рада је финансијска подршка стваралаштву аматера у Републици Србији из јавних фондова у периоду 2019–2021. годинe. С обзиром на то да се аматери баве различитим видовима уметности и културних израза, за предмет истраживања су узета културно-уметничка друштва. Она су и најбројнија удружења аматера, а у свом раду се пажња усмерава превасходно према онима који су оријентисани ка фолклору.

ПОСТОЈЕЋА И МОГУЋА УЛОГА СТРАТЕГИЈА И ИНСТРУМЕНАТА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

/in /by

Овај рад разматра могућност деловања и остварења визије и стратешких циљева Интернационалног симпозијума скулптуре Terra у Кикинди и постојеће и могуће улоге стратегија и инструмената културне политике у његовом континуираном деловању. Због тачног дефинисања овог односа, у првом делу рада бавимо се студијом случаја Симпозијума „Terra” и објективним сагледавањем и утврђивањем сврсисходности културолошког садржаја и друштвене и економске оправданости стратешких циљева Симпозијума, као неопходног предуслова за имплементацију културне политике у остварење континуираног деловања Симпозијума и визије организације. Циљ рада је да докаже могућност реализације стратешких циљева Симпозијума и у условима економске кризе и објективне немоћи одговарајућег ресора (културе), у условима рестриктивног буџета, да проблем самостално разреши. Тим поводом, други део рада бави се укључењем других јавних политика, у складу са уделом деловања Симпозијума у њиховим областима и препоручује спровођење стратегије повезивања и то међуресорног (у оквиру сваког од три нивоа Управе) и међувладиног, обједињавањем финансијског учинка сва три нивоа Управе – Општине Кикинда, АП Војводине и Републике Србије.

РАЧУНОВОДСТВЕНА АНАЛИЗА ИЗДАТАКА ЗА БУЏЕТСКО ФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

/in /by

Успостављање система праћења извршења издатака намењених финансирању културе као делу извршних послова власти представља један од основа подршке њеном развоју у Републици Србији. Неадекватност тренутног рачуноводственог система условљен је процедурама и законским ограничењима који усложњавају и недовољно стимулишу развој сектора културе. Фокусирајући се на буџет као основну финансијску институцију представићемо степен могућности задовољења потреба културе.

ИСТРАЖИВАЊЕ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ У ГРАДОВИМА У СРБИЈИ

/in /by

Финансирање културних делатности од стране државних власти и власти градова и општина, поред потребе, представља и законску обавезу са темељима у Уставу Републике Србије. Полазећи са тог становишта, обављено је истраживање буџетског финансирања културне делатности у градовима у Србији, а на основу градских одлука о буџетима за 2009. годину. У датим анализама 21 град је рангиран по различитим критеријумима, од броја становника и укупног буџета, преко издвајања за финансирање културних делатности, процента те суме у односу на укупан буџет и издвајања за културу по глави становника, до броја финансираних субјеката и износа који су намењени за исплату зарада запосленима у установама културе. Истраживање је указало на веома велике диспропорције у буџетском финансирању културе у градовима Србије, али и отворило нова истраживачка питања везана за однос финансирања културе и квалитета културног живота.