Публикације

ИМАГИНАРНИ ПРОТАГОНИСТИ ФРАЗЕМА САВРЕМЕНОГ ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА

Циљ овог рада је да представи имагинарне личности из дела писане или усмене књижевности, које су због свог карактера, специфичних околности и догађаја, учињеног или изреченог нашле своје место у италијанским устаљеним изразима. Већина анализираних ликова у овом раду је измишљена, док се за неке везују најразноврсније приче и легенде, углавном нејасног порекла. Творац анализираних ликова је индивидуалан и познат субјекат, ако је реч о књижевном делу као извору из којег су преузети, али створитељ ових ликова може бити и колективан, те самим тим непознат субјекат, који је дуго стварао карактеристике својих протагониста у оквиру народне фантастике, митова и легенди, градећи временом нове варијанте и значења. Иако предмет истраживања овог рада чине фраземи савременог италијанског језика, када је реч о овим језичким облицима не можемо говорити о савремености у ужем смислу. Наиме, због устаљености ови изрази представљају својеврсну старину, преношену генерацијама кроз време и простор, те ћемо сматрати савременим оне фраземе који се по облику и значењу препознају у језику и говору 20. и 21. века, аексцерпираћемо их из општих и фразеолошких речника и збирки.

КУЛТУРНА ПАРТИЦИПАЦИЈА И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Доступност, богатство, квалитет и разноврсност облика културних активности и производа, као и начини посредовања културних садржаја, од суштинског су значаја за децу у периоду оптималном за њихово усвајање (понуђених садржаја) док њихово лишавање има непосредне, али и дугорочне негативне последице. Стога, од културне понуде намењене деци заправо зависи изградња односа према култури, културној продукцији и потрошњи у одраслом добу. Надовезујући се на истраживање Завода за проучавање културног развитка Културна понуда намењена деци Београда из 1983. године покренут је пројекат културна партиципација и културно наслеђе. Циљ овог двогодишњег пројекта чија је реализација отпочела 2014. године је двострук. Његов први циљ јесте формирање базе података о пројектима установа културе намењених деци која би била доступна свим потенцијалним истраживачима, пре свега онима из области хуманистичких наука. Други циљ, ништа мање значајан од претходног, јесте изградња подстицаја иновативности у осмишљавању програма кроз који установе културе доприносе активној партиципацији људи различитих узраста у процесима развијања културе. Дигитализујући документацију о Школигрици омогућено нам је да овај подухват сагледамо у светлу фолклора схваћеног као уметничке комуникације у малим групама која оставља значајног трага међу људима различитих генерација – од првог до четвртог животног доба.

ПЕСМА У ФИЛМУ И ФИЛМ С ПЕВАЊЕМ – КА ГЕНОЛОШКО-ТИПОЛОШКИМ И КУЛТУРНИМ АСПЕКТИМА ЖАНРА

Основни циљ овог истраживања јесте да се покаже да првобитни синкретизам различитих уметности представља дубље исходиште како фолклорних, тако и литерарно–сценских форми, али и од њих насталих филмских облика. Он омогућава, као што је радом демонстрирано, да песме певане у филму делују природно и остварују семантичку повезаност с приказаним дешавањима. Од свих филмских жанрова у којима се може наћи песма, највећу виталност има мјузикл, као аморфна форма велике апсорпционе моћи која може да укључује различиту врсту музике. Стога, у филмовима где се појављује, песма постаје значајан садржајни и структурни чинилац.

НАРОДНА МУЗИКА ИЗМЕЂУ ФОЛКЛОРА И КУЛТУРЕ МАСОВНОГ ДРУШТВА