Публикације

КОНЦЕПТ КУЛТУРЕ У СРПСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ СЛИЦИ СВЕТА

Говорници једне лингвокултуралне заједнице кроз различите језичке кон-
струкције исказују свој поглед на свет, који је у великој мери условљен културом
којој припадају. На тај начин култура и језик су у непрекидном контакту, а про-
учавањем тог односа настао је термин језичка слика света. Вербалне асоцијације
представљају важан извор за изучавање језичке слике света у лингвоконцептоло-
шким и когнитивно-лингвистичким изучавањима семантике. Предмет овог истра-
живања представљају асоцијативни одговори српских и француских студената на
реч – стимулус култура. Циљ је да се истражи и упореди концепт културе у две по-
сматране лингвокултуралне заједнице анализом асоцијативних поља и груписањем
одговора сходно концептима које исказују.

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ НАСТАВЕ ФРАНЦУСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА ЗА СТУДЕНТЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

Учење француског језика у оквиру редовног програма на основним студијама ликовних уметности може се уврстити у специјалан вид наставе страног језика, такозвани ФОС (од француског Le Français sur Objectifs Spécifiques), и подразумева учење француског језика са посебним циљевима, најчешће у професионалне сврхе. У овом случају реч је о курсу француског који би студенте припремио за сналажење у ситуацијама типичним за професионални или универзитетски миље. Реализацију оваквог програма карактерише низ припремних етапа типичних за дидактику ФОС-а. То су: анализа потреба, прикупљање података и дидактичка обрада материјала. Имајући у виду непостојање посебних уџбеника намењених искључиво студентима ликовних уметности, улога је наставника да сам анализира потребе, и на основу постављених комуникативних, лексичких, граматичких и интеркултуралних циљева, сам конципира дидактички материјал. Циљ оваквог вида наставе је да се посебним одабиром дидактичког материјала и метода ликовно уметнички садржаји интегришу у учење француског језика.

КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА

Култура исхране не обухвата само начине спремања јела и прехрамбене навике једног народа, него одражава културолошке вредности човека и обликује цивилизацијске и историјске токове. Будући да су језик и култура у непрекидној интеракцији, те да су фраземи језичке јединице којима се изражавају различити културни садржаји и реконструише слика духа и културе једног народа, очекивано је да храна, која представља неизоставан елемент човекове ванјезичке стварности, служи и као извор за фразеолошко изражавање. Предмет овог рада су фраземи српског, француског и италијанског језика који садрже кулинарску компоненту (нпр. срп. каша; фр. brioche; ит. maccheroni). Циљ истраживања је да установимо везу између језика и културе, односно да утврдимо на који начин национална култура утиче на формирање позадинске слике одабраних фразема три језика.