Публикације

КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА

Рад испитује дијалектику девијације, не само у смислу њене позитивне улоге у моралним конфликтима који карактеришу сваки друштвени развој, већ и као неконформистичку појаву која пре или касније постаје комодификована. На примеру филма „Голи у седлу” размотрени су индивидуалистички и социјални аспекти контракултуре, са фокусом на репресивно и десублиматорно практиковање слободе, правде и једнакости. Рад поставља питање да ли је контракултура, упркос првобитном слављењу отпадништва и социјалних експеримената, на крају завршила у кохабитацији са системом, тако што је постала маска саме друштвене доминације. Посматрајући идеолошке контрадикције „Голих у седлу”, испитана је естетска и асоцијална природа контракултурног идентитета, која је уместо у алтернативним и солидаристичким колективима кулминирала у патолошкој аутентичности и атомистичком друштву. У другом делу размотрена је и могућност напуштања капиталистичког друштва, која је у филму насилно спречена, док је у стварности контракултура интегрисана у систем, а њени радикални елементи одбачени или релативизовани. Као закључак се намеће занемаривање класног конфликта од стране постмодернистичке, културалне левице, која се неретко концентрисала на проширење мањинских права на уштрб неолибералног обезвређивања социјалних права. Филм најављује другачију врсту идеолошке хегемоније, где се унутар подређене класе, различите фракције сукобљавају, остављајући сам центар моћи недирнутим. Тиме девијација добија специфичну капиталистичку функцију.

KRITIČKA ANALIZA DISKURSA MJERA ŠTEDNJE I KAPITALISTIČKE HEGEMONIJE U PERSPEKTIVI KULTURALNIH STUDIJA

Osnovni zadatak teksta jest pokušaj izvođenja kritičke analize diskursa mjerâ štednje koji se manifestira pojačanom produkcijom specifičnog tipa medijskih, javnih i političkih narativa te znakovitih metafora poput bolnih rezova, stezanja remena, navodne nužnosti u provedbi razno raznih socijalnih dijeta, itd.; kao i njima srodnih sintagmi poput ‘povoljne ili nepovoljne poduzetničke klime’ te ‘olujne krize koja je poharala’, a u konačnici rezultiraju ideološko-hegemonijskom perpetuacijom političke ekonomije kapitalizma i njoj pripadajuće moći. Pristupamo ovom tipu diskursa kao ideološki fabriciranim naturalističkim diskurzivnim formacijama koje naizgled benignom metaforičnošću jezika žele stvoriti privid navodne neideološkosti recentne krize kapitalističke ekonomije i njezinih političkih te socijalnih aspekata. Prevladavajući disciplinarno-predmetni pristup u analizi predstavljenog, problemskog motiva kreće se u domeni bogatog konceptualnog arsenala kulturalnih studija, odnosno škola mišljenja (strukturalizam, semiotika, neomarksizam, kritička analiza diskursa, teorija ideologije, kritička teorija društva …) i autora (Bahtin, Gramsci, Hall, van Dijk, Barthes, Foucault …) od kojih kulturalni studiji podosta crpe, predmetno i metodološki. Zaključak je da na primjerima spomenutih sintagmi svjedočimo kako hegemonija naprosto više ne može ostati u konturama predvidivog, kontroliranog jezika tehnokracije te iz tih razloga neuspješno traži izlaz, bijeg u konotativno, u znakovitu alegoriju, metaforu, preneseno značenje.

СТЕРЕОТИПИ У СРПСКИМ ТВ РЕКЛАМАМА

Овај рад је осмишљен као метатекст који идентификује стереотипе у локалној рекламној индустрији и интерпретира их као један могући одраз идеологије касног капитализма. Одабране рекламне стереотипе овде разматрам као симболичко представљање, засновано на “активном процесу селекције, приказивања, структурисања и обликовања”. Идеологија, схваћена као идеја и вредност, подупире основне елементе нечијег идентитета тако што оперише стеротипима, који те елементе “сужавају, сабијају, упрошћавају”. Намера ми је да мапирам конкретне индвидуалне стереотипе, али и да испитам да ли су стереотипи у рекламама присутни и као колективне теме, тј. као друштвени процеси. Циљ ми је успостављање теоријске платформе за разумевање намере са којом се потенцијално конструише друштвено ткиво, а која би разоткрила могућу сугестију доследнијег и етички исправнијег представљања.