Публикације

ПРЕВОЂЕЊЕ ТЕРМИНА REAL И ЊЕГОВА УПОТРЕБА У РЕП МУЗИЦИ

/in /by

Примарни циљ овог рада је разрешење проблема превођења термина „real” из енглеског на српски језик у његовој употреби у хип-хоп култури. У раду је описан пут који је довео до налажења адекватне речи на српском језику за термин „real”, а то је термин „прави”. Секундарни циљ рада је унапређење споразумевања међу припадницима хип-хоп заједнице давањем аргументоване препоруке о условима употребе термина „прави” у реп музици. Услови употребе овог термина дати су из теоријске и историјске перспективе, a понуђена је и аргументација у корист тумачења термина „real”/„прави” као синонима појма „hardcore” у контексту говора о реп музици, текстовима и уметницима.

DIESEL POWER

/in /by

Најранији производи хип-хоп културе су дошли до Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у првој половини 1980-их, у исто време када пристижу и у Западну Европу. Па ипак, хип-хоп, схваћен као заокружени животни стил, етаблирао се као засебна поткултура унутар уског слоја урбане средњекласне омладине тек раних 90-их уз помоћ сателитске телевизије, страних магазина и пиратских касета. Неких петнаест година касније хип-хоп је постао једна од најраспрострањенијих омладинских култура у Србији. Циљ овог чланка јесте да истражи ову еволуцију показујући на који начин су све шири кругови омладине из различитих друштвених слојева усвајали хип-хоп, истовремено надограђујући нова, локална значења на увезену културу. Чланак аргументише у корист тезе да је ширење хип-хопа омогућено прихватањем шареноликог локалног наслеђа турбо-фолка, фанк утицаја у популарној музици и урбане ромске културе. Реперско опонашање стила облачења, сленга и става дизелаша – поткултуре младих из раних 1990-их која је промовисала криминални животни стил – представљено је као пример.

YUGOSPOTTING У РЕГИОНАЛНОМ ХИП-ХОПУ

/in /by

Циљ овог чланка је истраживање значења и особине реп текстова кроз реконструкцију концепта заједничког идентитета међу реперима бивше Југославије у новом над-националном социјалном контексту. Овај рад анализира видове изражавања припадности заједничком и генерацијском знању. Пост-југословенски регионални реп има заједничку публику која није ограничена државним границама. Главни извори овог чланка су реп текстови са социјално-политичком поруком који су, већином, написани од стране репера рођених током 1970-их и 80-их година, због чега су повезани и са југословенским и са постјугословенским хронотопом, док је највећи део њихове публике рођен у постјугословенском амбијенту. Радна хипотеза је да репери користе културу хип-хопа и своје генерацијско знање („југо-знање”) као начин повезивања са својом публиком, те тако стварају нову културолошко-идентификациону подлогу која више одговара новом, тј. новим контекстима, супростављеним званичним културолошким политикама новонасталих држава. Ово се постиже коришћењем музичког знања и искустава југословенских генерација кроз семпловање и интеретекстуалност, чиме се стварају важне основе за културну идентификацију будућих генерација у Региону (што је у супротности са званичним политикама новонасталих држава). Овај чланак се методолошки везује за концепте језичког и културног идентитета, „југославизма”, генерације, a користи реп лирку следећих реп уметника из Босне, Хрватске и Србије: Еdo-Maajka, Elemental, TBF, и Марчело.

PERFORMING HIP-HOP – ETHICS, COMPLEX ACTING, AND TUPAC SHAKUR IN JUICE

/in /by

Хип-хоп је неодвојив од моралних промишљања везаних уз често погубна стања младих који живе у економски разореним заједницама у Америци и широм света, младих често принуђених да прибегавају криминалу и другим морално сумњивим делима ради преживљавања и одржања. У култури коју глобално овековечују медијски производи што зарађују тргујући сликама, етика тих медијских производа мора се посматрати као мера саучесништва у често опасним перформансима хип-хоп понуде. Ово истраживање је покушај да се разумеју политике, естетика и последице перформативних аспеката хип-хопа. Као уметничка форма, хип-хоп је перформанс који ствара друштвено набијене импликације. Но, шта је стварно у комплексној извођачкој уметности каква је хип-хоп? У хип-хопу ретко постоји граница између живота и уметности због тога што је хип-хоп начин живота, колико и форма уметности; стога се поставља питање: колико је хип-хоп уметност извођења и произвођења друштвених и етичких кодекса, а колико одраз неких ранијих закона? Као најутицајнији и најпродаванији хип-хоп уметник свих времена, Тупак Шакур је важан пример перформативне стране хип-хопа, нарочито у његовој првој главној улози, у филму Ернста Дикерсона “Фаца” (Juice, 1992). Хип-хоп и медији који га емитују створили су изузетно опасну извођачку уметност, а “фаца” или поштовање често се морају платити животом. Простор за ову опасну извођачку уметност створен је моралним падом. Да би се извукао из сумњиве ситуације, хип-хоп мора да се одупре неконтролисаној комерцијализацији, истовремено стварајући простор за уздизање угњетених. Он мора да обнови и слави свој смисао за етичку сврху.