Публикације

БУМ И НОВИ ТОКОВИ ХИСПАНОАМЕРИЧКЕ ПРОЗЕ

/in /by

Подручје Хиспанске Америке и његово плодно књижевно тло пронели су почетком шездесетих година XX века широм света снажан глас о новој генерацији писаца која је створила ремек-дела трајне вредности и оставила јединствен литерарни траг. Настанком кризе такозваног бума, чији су носиоци били М. Варгас Љоса, Г. Гарсија Маркес, Х. Кортасар и К. Фуентес, половином седамдесетих година XX века настао је постбум, у виду критике и промене дотадашњих токова у смеру ангажоване стварности свесне сложених животних околности Латинске Америке. Тај покрет је деведесетих година преиначен у постмодерну, наклоњену експерименту, политичком насиљу као непосредној стварности, групном искуству поставангарде, глобализацији, масовним медијима и савременим технологијама, који су донели нов приступ књижевности. Разматрањем кризе књижевног стваралаштва у Хиспанској Америци крајем XX и почетком XXI века, кроз сагледавање нових поетика хиспаноамеричких писаца, овим радом покушаћемо да предочимо њену разгранатост и да укажемо на тенденције, теме и карактеристике које формулишу сами аутори, књижевни критичари, научници и наши директни саговорници.

ИСТИНИТЕ ЛАЖИ МАРИЈА ВАРГАСА ЉОСЕ

/in /by

Током своје књижевне каријере, перуански нобеловац Марио Варгас Љоса готово непрестано се, на различите начине, бавио мотивом лажи, који га је једнако заокупљао у романима (Град и пси 1963, Зелена кућа 1966, Разговор у Катедрали 1969, Панталеон и посетитељке 1973, Повест о Мајти 1984, Дискретни херој 2013, Пет углова 2016), есејима (Истините лажи 1980, Уметност лагања 1984, Истина о лажима 1990), драмским делима (Кети и нилски коњ 1983, Лепе очи, ружне слике 1996) и аутобиографском штиву (Риба у води 1993). У овом чланку ћемо покушати да сагледамо са којих све аспеката Варгас Љоса говори о теми лажи, у којим раздобљима свог књижевног пута и да ли је ток времена донео извесне промене у његовом погледу на то питање. Такође ћемо покушати да нађемо узроке његовог упорног враћања тој теми, увидом у његова прозна и есејистичка дела, академске чланке и новинске текстове, и да изведене закључке суочимо са претходним истраживањима.