Публикације

БУМ И НОВИ ТОКОВИ ХИСПАНОАМЕРИЧКЕ ПРОЗЕ

Подручје Хиспанске Америке и његово плодно књижевно тло пронели су почетком шездесетих година XX века широм света снажан глас о новој генерацији писаца која је створила ремек-дела трајне вредности и оставила јединствен литерарни траг. Настанком кризе такозваног бума, чији су носиоци били М. Варгас Љоса, Г. Гарсија Маркес, Х. Кортасар и К. Фуентес, половином седамдесетих година XX века настао је постбум, у виду критике и промене дотадашњих токова у смеру ангажоване стварности свесне сложених животних околности Латинске Америке. Тај покрет је деведесетих година преиначен у постмодерну, наклоњену експерименту, политичком насиљу као непосредној стварности, групном искуству поставангарде, глобализацији, масовним медијима и савременим технологијама, који су донели нов приступ књижевности. Разматрањем кризе књижевног стваралаштва у Хиспанској Америци крајем XX и почетком XXI века, кроз сагледавање нових поетика хиспаноамеричких писаца, овим радом покушаћемо да предочимо њену разгранатост и да укажемо на тенденције, теме и карактеристике које формулишу сами аутори, књижевни критичари, научници и наши директни саговорници.

ИСТИНИТЕ ЛАЖИ МАРИЈА ВАРГАСА ЉОСЕ

Током своје књижевне каријере, перуански нобеловац Марио Варгас Љоса готово непрестано се, на различите начине, бавио мотивом лажи, који га је једнако заокупљао у романима (Град и пси 1963, Зелена кућа 1966, Разговор у Катедрали 1969, Панталеон и посетитељке 1973, Повест о Мајти 1984, Дискретни херој 2013, Пет углова 2016), есејима (Истините лажи 1980, Уметност лагања 1984, Истина о лажима 1990), драмским делима (Кети и нилски коњ 1983, Лепе очи, ружне слике 1996) и аутобиографском штиву (Риба у води 1993). У овом чланку ћемо покушати да сагледамо са којих све аспеката Варгас Љоса говори о теми лажи, у којим раздобљима свог књижевног пута и да ли је ток времена донео извесне промене у његовом погледу на то питање. Такође ћемо покушати да нађемо узроке његовог упорног враћања тој теми, увидом у његова прозна и есејистичка дела, академске чланке и новинске текстове, и да изведене закључке суочимо са претходним истраживањима.