Публикације

ГРАД И КУЛТУРА

/in , /by

У тексту се третира питање града као културолошког феномена. Заступљене су релевантне теорије градова, како домаћих тако и страних аутора, у контексту промишљања града – у распону од његове „смрти“, рушевина и лаганог одумирања, па све до утопијских визија града као „органа љубави“. Овим радом је, такође, покренута дилема у вези утврђивања темељних вредности града, а која се тиче анализе противприродног, урбаног техноокружења, с једне стране, и грађана и њихових егзистенцијалних, лудичких и креативних потреба, с друге стране. Отуђеност и усамљеност, насупрот осећању топлине, припадности и блискости с градом и надаље представљају изазове како савременог града, тако и света културе, као и њему иманентног развоја нових урбаних простора и феномена.

ОБИМ ПОЈМА КУЛТУРЕ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

/in /by

Аутор отвара један аспект проблема дефинисања појма културе – његов значај за конципирање културне политике, и следеће теме: 1. становиште: технолошка глобализација – привредна и законодавна интеграција – културна комуникација; 2. неки моменти историје ужега и ширега дефинисања и законске инструментализације појма културе; 3. случај Србије; 4. предности и недостаци теоријске и законодавне употребе ужега и ширега појам културе, и прагматично препоручивање ужега појма; 5. култура као скуп симболичких форми и пракси, и смисаоно и вредносно оријентисање у свету и животу.

ДА ЛИ ЈЕ ФИЛОЛОГИЈА ЗАИСТА ПРЕВАЗИЂЕНА

/in , /by

Доминација структурализма у лингвистици и другим друштвеним и хуманистичким наукама током XX века довела је до потискивања филологије. Усредсређеност научног истраживања на језички систем и искључивање димензије значења и комуникацијске функције језика, односно текста, показала се немоћном да одговори потреби целовитог разумевања савременог света. Филологија се реактуализује као неофилологија која уважава све теоријске увиде структуралне лингвистике, али обнавља комплексан аналитички приступ тексту и изнова се потврђује као незаменљива наука о човеку. Програми савременог универзитетског образовања, укључујући и оне настале на основу тзв. „Болоњске декларације”, имплицитно потврђују ову тенденцију. На примеру метаморфоза оријенталне филологије као интердисциплинарне научне области на Филолошком факултету у Београду, показује се како раслојавање и фрагментација ове класичне филолошке дисциплине представљају циклично кретање ка једној новој програмској комплексности. Силабуси савремених студија у суштини су неофилолошки осмишљени, иако се помињање филологије „академски коректно” и даље избегава.

ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА У АРХИТЕКТУРИ

/in /by

Циљ овог рада је да истражи цивилизацију древних Маја, на сачуваним примерима цртежа, графика и фотографија, архитектуре, које су настале током осамнаестог и деветнаестог века. Методолошки апарат је развијен у хронолошкој вертикали која се пружа од почетака истраживања и ликовног презентовања цивилизације древних Маја у делу европских уметника. Пресек истражености предмета проучавања и ликовних прилога систематизован је тако да омогући праћење историјских околности које су иницирале поједине експедиције, односно на услове и стручност оних који су у њима учествовали, као и доприноса који су дале познавању мајанске архитектуре. Такође, у обзир је узет и контекст европске културе, али и посматрања архитектуре као цивилизацијске и уметничке тековине древних Маја.

У ЗНАКУ ПЕРСЕЈА И ИКАРА: КЊИГА У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ

/in , /by

СПЕКТАКУЛАРНА ТЕЛА У СТВАРАЛАШТВУ ЕДВАРДА БОНДА: ОДНОС ЗАПАДНОЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ПРЕМА ТЕЛУ

/in /by

Рад о спектакуларним телима у стваралаштву драмског писца Едварда Бонда (Edward Bond) бавиће се његовим комадима о рату зато што је рат највећи и најчешћи од спектакала на историјској позорници западноевропске цивилизације и зато што је рат показатељ стварног (а не само прокламованог) односа западне цивилизације према људском телу, тј. према човеку. Обични људи, јунаци Бондових драма, су безимени, такорећи неприметни људи чије судбине нису предмет великих друштвених спектакала (попут краљевских венчања, поп концерата, фудбалских мечева или председничких избора); тек као жртве ратова, природних непогода, нуклеарних катастрофа или боравка у логорима смрти, судбина њихових тела понекад постаје предмет анализе, предмет колективне и личне моралне пажње или (оно што се најчешће дешава) предмет краткотрајних сензација у медијима. Будући да обични свет (деца, мајке, стари људи, незапослени, војници и радничка класа) никад нису они чији се глас у јавном и доминантном дискурсу може чути (већ се на њих гледа пре као на “црвене црне и неуке” – Red Black and Ignorant), од посебног је значаја да у делу Едварда Бонда они заузимају најважније место. Драма “Црвени црни и неуки” (Red Black and Ignorant), кратки агит-проп први комад у трилогији Бондових “Ратних комада” из осамдесетих, биће коришћен у овом раду, поред осталих Бондових драма, као текст од посебног значаја.