Публикације

НОВЕ УЛОГЕ АУТОРА И ЧИТАЛАЦА: АУТОМАТИЗАЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ СЛОЖЕНИМ ПРОЦЕСИМА ЧИТАЊА И ПИСАЊА

/in /by

Читање и писање доживљавани су у прошлости као процеси које карактерише индивидуалност делања и интимност промишљања. Развој технологија мења ове поставке и уводи могућности за колаборацију и интерактивност у процесима читања и писања. У раду се презентује поглед на до сада прикупљена знања о процесима читања и писања и дефинишу нови концепти Читање 2.0 и Усамљени читалац. Ови концепти помажу у разумевању промена које су могуће у сагледавању предности и мана које ове промене доносе за процесе читања и писања. У раду су презентована техничка достигнућа која омогућавају укључивање машина у процесе креирања и анализирања текста. Указује се на нове могућности које ово доноси за повећање ефективности и ефикасности приликом коришћења и стварања текста. У раду се разматрају предуслови потребни да би се нове технологије користиле на оптималан начин. Предочава се неизвесност коју новине доносе и подвлачи потреба за проактивним приступом оних чији посао укључује читање и писање у динамичном окружењу готово свакодневних техничких иновација.

НОВИ МЕДИЈИ И ПИСМЕНОСТ: ПОЕТИКА ЕКРАНА И НОВЕ ФОРМЕ ЧИТАЊА

/in /by

Рад анализира утицај новог технолошког и медијског окружења на књигу, виђену у најширем смислу: као штампани текст и екранска структура, као део књижевног канона и учило. Култура странице и култура екрана траже различите способности и захтевају различите технике приступа тексту. Штампано штиво тражи од читаоца усредсређење и нуди му моновалентну информацију, док електронско штиво захтева раслојавање читаочеве пажње и нуди поливалентну информацију, али не гарантује поузданост. Однос страничне и екранске културе дефинише неусаглашен однос према новим информатичким технологијама: подела Сузан Гринфилд, у књизи Људи сутрашњице, која однос према дигиталној сфери класификује као вебофорију, вебофилију и вебофобију и даље је на снази у ери развоја друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера. Док страх од технологије извире из дубоко укорењеног страха да би привид могао да замени истину, вебофорија превиђа да и сам интернет мења своју медијску природу.

О МОГУЋНОСТИ И СТВАРНОСТИ – ЈЕДНО (НЕ)АРИСТОТЕЛОВСКО ЧИТАЊЕ Е-КЊИГА

/in /by

Проблем књиге и читања се анализира у светлу промене парадигми читања и антрополошких консеквенци нових медија. Однос класичног и виртуелног/електронског се посматра са становишта Аристотеловог онтолошког разликовања стварности и могућности. Испитују се перспективе и тешкоће е-књижевности као књижевности могућности и последице дематеријализације. Кроз проблематизацију појма „виртуелног“ и његових ентитета, говори се о судбини „новог“ читаоца у новом, виртуелном свету. 

ЧИТАЊЕ И ЉУБАВ – (РЕ)КОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ СЕЋАЊА

/in /by

У тексту се испитује основаност аналогије између два царства Имагинарног – читања и љубави. Кроз анализу једне успомене, два дискурса се пореде на личном и општем плану, кроз приказ карактеристичних момената. Читање и љубав се посматрају као изузетни случајеви „погрешног читања/разумевања“, са заједничким кореном у Жељи и недостатку. У свету који се мења испитују се могуће промене у доживљају љубави и читања код „нових читалаца“ и општији значај ове аналогије у људском свету – свету метафора.

ЧИТАЊЕ

/in , /by