Публикације

УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ

Култура језичког изражавања као вештина комуникације, а самим тим и део опште културе подложна је утицају развојних и срединских фактора. Аутори у раду у циљу утврђивања утицаја школе и ваншколских фактора на културу језичког изражавања ученика млађег школског узраста испитују мишљења учитеља (N=273) о следећем: (а) који фактори у највећој мери доприносе унапређивању културе језичког изражавања ученика; (б) који фактори у највећој мери отежавају унапређивање културе језичког изражавања ученика. Према резултатима истраживања, школа највише доприноси унапређивању културе језичког изражавања ученика, а средства масовне комуникације у највећој мери негативно утичу на развијање језичких компетенција ученика млађег школског узраста. Овакви налази актуализују питање медијске писмености или медијског васпитања, у оквиру кога би родитељи и учитељи, односно школа били главни медијски социјализатори у области културе језичког изражавања.

САВРЕМЕНИ МЕДИЈИ У ФУНКЦИЈИ ОБРАЗОВНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

1970-тих година, када је Алвин Тофлер објавио своју књигу “Шок будућности”, тешко је било поверовати му у тврдњама да друштво улази у еру промена које ће потпуно изменити слику света. Ипак, технолошка и информацијска револуција, као основни покретачи развоја данас, измениле су не само начин на који радимо и стварамо, већ целокупну слику друштвеног и приватног живота човека са почетка XXI века. Персонални компјутери на послу, код куће и у форми телефона, ајпод (iPod), ајфон (iPhone), ајбук (iBook), интернет, Скајп (Skype), чет (chat), онлајн куповина и учење (online), онлајн дружење и забављање (online), само су неки од елемената савременог живота који пре само неколико деценија нису били замисливи, док је живот данас незамислив без њих. Занимљиво је да, иако су се ове промене одразиле на бројне (све) аспекте савременог живота, чини се да (формално) образовање није један од ових аспеката. Образовни системи широм света још увек осликавају друштвени, историјски и економски период у коме су настали – период индустријске револуције. Аналогија школе као фабрике, није непозната у теорији и пракси савременог образовања. Овим радом желимо да се осврнемо на правце могућих промена у образовним системима широм света, односно на улогу савремених медија у конципирању образовања према потребама XXI века. Желимо да истражимо потенцијалне и вероватне сценарије развоја образовања, који би стављајући у функцију предности и могућности савремених медија и технологија, одговорили на потребе развоја у XXI веку.