Публикације

КУЛТУРА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ГРАДА – КУЛТУРНИ КАПИТАЛ И ИНТЕГРАТИВНА КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

/in , /by

Овај рад истражује културолошко значење града – идентитет града и његову симболичну вредност (материјално и духовно наслеђе), као средства развоја у савременом свету. Позиционирајући културу у центар градског стратешког развоја у оквиру различитих јавних практичних политика, у тексту се указује на то да је питање културне писмености (Brecknock, R. 2006) – способности да се разумеју, усвоје и развију значења градских структура, градских икона и градских елемената, као што су суседства и јавни простори – важан део градског културног капитала данашњице. Главно истраживачко питање јесте: како повезати стратегију градског развоја са стратегијом културног развоја у временима брзих промена, све јачих утицаја глобалне културе на промене вредности и локалне културне традиције, растућег значаја услуга и напуштања производне логике, па и самог подручја производње? Полазећи од става да је култура сталан, али и променљив фактор у стварању градског идентитета, истраживање је приказало вишеструке дихотомије савременог процеса урбаних културних промена. Текст представља POSITION PAPER са смерницама (policy recommendations) за будуће пројекте развоја урбаних јавних политика.

СТРАТЕШКЕ ДИЛЕМЕ САВРЕМЕНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ – КОЛИКО СМО ДАЛЕКО ОД УРАВНОТЕЖЕНОГ ДЕЛОВАЊА

/in /by

Предмет рада су стратешке дилеме социјалног развоја које садрже значајан потенцијал да утичу на квалитет живота грађана, па тиме и концептуализацију културне политике у Србији, а ипак су током транзиционог периода остале изван јавног простора и јавних дебата: унутрашња-спољашња култура, ендогени-егзогени ресурси, село-град и многе друге. Циљ истраживања је да сагледа комплексност савремене културне политике и анализира њене капацитете за демократизацију културног система и укључивање сеоског становништва у културни живот. Емпиријско истраживање засновано је на студији случаја административног, индустријског и културног центра jужног Баната – града Панчева и села на његовој територији који се може сматрати репрезентативним примером усклађеног деловања економске, просветне и културне политике чије су активности од пресудног утицаја на квалитет живота грађана. Истраживање показује резултате јавних практичних политика вођених почев од ране фазе индустријализације почетком 18. века, па све до данас, а анализирајући њихове снаге и слабости, настоји да укаже на правац деловања културне политике у будућности.

.